Годишњица Николе Чупића

лини Паво ЕТАН. Блавотинанау у Уреплуца · в. с Тро

новић, Гл. срп. жртв. обич. 140; 141; 141; 147). ЈУ. бајању о „смамке“, демону болести прети се свињом (Грбић, 228 Свињска крв, делови њеног тела лековити су. Крв од печенице лековита је и спасоносна за људе (нпр за болеснике од срдобоље, ЖСС 160), и за живину и стоку (Милосављевић 69, Грбић 87, ЖСС 159). Исто тако од свих болести лековито је ка срце, бубрежак, слезина, џигерица од печенице (ЖСС, 161);

даље једњак (14. 160), па чак и јабука која је била у тлави од печенице ОКСС 161), и веза којом је печеница била ве- МЕ зана за ражањ ОКСС 173). Малочас споменуто је и то дасе животиња — тотем као наш заштитник не убија или се,

ако се то већ мора да деси, предузимају нарочите продохране“ | У нашем народу, разуме се, не постоји забрана да се свиња

не сме убијати, али има други један интересантан пропис: наиме, јабучица од печенице мора се бацити у ватру (Милосав-_ љевић 69). Народно објашњење као да се то чини с тога „да печеница била слатка“ (дет) наивно је и постало је онда када је прави разлог био заборављен. У ствари, забрана да се тај део свиње не сме јести дошла је као компромис између некадашње потпуне забране, каква је могла постојати. или се бар за њом осећала потреба, и практичних потреба (упор. 5. Кетасћ, Сикез |, 18). За такве парцијелне забране, у односу _ према тотему, има доста примера: Јевреји не једу „крајеве од мишића на зглавку у стегну“ (беп. 32, 33); нека племена у С. Америци не једу језик, или ребра, или други који део свога тотема (Кегпасћ 1. с.). Могућно је да је у нашег народа постојала парцијелна забрана да се уопшше не сме јести глава од печенице, па је после та забрана ублажена и добила свој данашњи облик: глава од печенице не сме се јести о Божићу, већ се оставља за Нову Годину (нпр Грбић, 20). Такве забране да се не сме јести глава од тотема, понајчешће су: Херодот (П 39), Плутарх (Ре 5. 31) и Елијан (Н АХ 21) причају да Мисирци не једу главу од извесних животиња (које су вероватно некадашњи тотеми); за примере код модерних „примитивних“ племена в. Кетасћ ]. с. Међутим за ону другу | тотемистичку идеју, наиме да се убијању тотема прилази са

извесним страхом и предохранама, · имамо јасних „трагова у —

обичајима нашег народа. „Многи људи у шабачком округу — саопштава Милићевић ЖСС 159 — имају обичај да пече-_