Годишњица Николе Чупића
14 Годишњица __ просто узео, да је Бакхин-Вахутос дошао од Вахуитос, а ово од Ваху лос, а то да је онда главом бан Кулин, Кинамов „велики жупан“ (Ед. Вопп. Ш, стр. 111). Али већ је 1884. упозорио др. К. Најман, да је дотично место код Кинама „покварено“ и упутио је на Теодора Продрома, који вели да је Бакхин тод хов/лђ стратасу с. !) И без навода, да је фоутудс Пагбиоу, било би јасно, да је у то доба као „краљ“ могао бити мишљен само мађарски краљ и његов војсковођа.2)
Не задовољавајући се, дакле, резултатима те недовољно научне расправе, а чудећи се, да Кулинов натпис у сарајевском музеју још није нашао свог тумача, и ако је познат више од двадесет година, ми смо одлучили да у овом приказу дамо све, што се поуздано може рећи о тој готово полумитској личности наше хисторије. У првој глави изложили смо, на основу досад познатих извора, Кулиново доба, одношаје и деловање, не улазећи једино у верско питање, о ком спремамо посебну радњу. У другој глави је интерпретација натписа и излагање једног новог факта, за који нам тај натпис даје основу, а у трећој се прибрало све, што је у народној традицији очувано о Кулину.
|
Из исте године, 1180., кад је умро моћни византијски цар Манојло, јавља се и прва поуздана вест о Бану Кулипу. Те године упутио му је писмо Теобалд, папински легат и подђакон римске цркве, жалећи, што није могао доћи, да га лично види и да му преда писмо папино, него то чини посредно и молећи га, у исти мах, да му пошаље две слуге и кожа од куна рго геџегепба Ђеан Ре арозфон ећ доти раре е рго зајше апште уезћге,5) Писмо је адресовано СиПп тагпо ђапо Возте, и ако се он сам зове само банђ босљнњски и банђ Коулинљ.“)
Из самог текста писма не следи, али је врло вероватно, да је Кулин од раније био бани да титуле, које му се у писму дају (побшзв еј ројепз уп), нису само ствар традиционалне УЧТИВОСТИ.
1) Опесћвсће Дезећтсћезећгебег ипа безећизаџеПеп ит 2лубШеп Јаћгћипдет. Кејрда, 1884 , стр. 84.
2) Ср. Јиречек-Радонић, Историја Срба, Београд 1911. стр. 237.
5) 1. Кикшјеуте, Оулотанек Хбогик П, Хаггеђ 1875., стр. 114—5; зт:спдав, руотанск Хбогик, П, Хаггеђ 1904, стр. 168—9.
у Ср. о том Ст. Станојевића, Глас. С. К. Академије ХСП, 1912., стр. 120—121.
аи
КЊ ; А > г