Годишњица Николе Чупића

Бан Кулин 15

Папа Александар Ш упутио је 4. октобра 1180. посланицу

"свим свештеницима Далмације и „све Склавоније“, да им шаље као свог посланика и заменика за те крајеве Теобалда, „обра-

зована човека, честита и нама веома мила и прибрана“, ш утсе позфга епеПаг ег дез ај, дие Шеги дез шепда, едшсег ас р1ап«ећ, дџие допипо у1деги !пзбиџепје рјатапда.л) Непосредан повод за то именовање биле су, по свој прилици, оне крвљу завршене свађе између спљетског надбискупа Рајнерија и јаког племена Качића. Надбискуп је био дошао у ствари обезбеђења поседа своје цркве у област Качића око Макарске, што су ови сматрали повредом својих наследних племићских добара, па кад га нису могли уклонити разлозима, они га каменоваше на месту данашње цркве св. Арнера, у августу 1180. Заштиту, после тога, нађоше код хумског кнеза Мирослава, брата Немањина и зета Кулинова. Мирославу је пребацивано, да ону својој области не дозвољава спровођења црквених наредаба и да је дохотке убијеног архиепископа задржао за себе.“) Папа му у непослатом писму од 7. јула 1181. ускраћује благослов ради тога и што није хтео примити ни посланог папиног легата,

_ни упућено му писмо да врати новац надбискупов, и што није

дао да се упражњене катедралне столице слободно попуне. Ради тога Теобалд је био искључио Мирослава из цркве, а папа му и накнаднопрепоручивао, да нипошто не дира у цркве и црквене особе.) Зашто то писмо није било послато не зна се. Али је дан раније папа упутио писмо и Бели Ш, мађарском краљу, позивајући га, да присили Мирослава на накнаду и дасе . потчини.“) ;

1) рар!. Хбогшк П, стр. 167—8.

2) јиречек-Радонић, Историја Срба, стр. 252—3.

2» Љла., стр. 253.

1) Рпр!. Хбогик |, стр. 176. Д. Н. Анастасијевић мисли, да није ван

· сумње то, да је Мирослав доиста брат Немањин. Разлози му за то нису довољно убедљиви. Отац Немањич, Београд 1914., стр. 4—5. Повеља манастиру Св. Петра на Лиму, на коју се позива Анастасијевић, није несумњив извор за то питање. Оригиналну повељу, која би једина била аутентична, одмели су још онда Бугари. За повељу петровску ваља истакнути даље, да она даје том манастиру у главном све оне земље, које су

_ биле дате захумском манастиру Богородичину у Стону. Требало би с тога

подсигурно знати, како је дошло до тог и у каквом су одношају били црквени поседи њихови пре 1250., кад је постојала и стонска црква, у којој је Сава поставио захумског епископа, и кад је био и овај манастир