Годишњица Николе Чупића

МО УУ и Пћа ДУР. 0 И РУСЕ" у ИУ а ЕУ У о у ЛА.

БуИЕ и

% 6 АН

с Е ! у

16 ___ Годишњица = МИС 3

Како је и да ли је Кулин одговорио на то писмо Тео-

балдово није нам познато, али да није радио као Мирослав и да нарочито није имао те оштрине у поступку следи из тога, што се њему не упућује никакав прекор ни посредан ни непосредан. У својој дубровачкој хроници, која има богате и солидне грађе, наводи Јуније Рести, да је уговор, што га је склопила дубровачка република с Немањом и његовом браћом иза дужег ратовања (1186.), био од велика моралног утицаја у словенским странама и да му је одјек и Кулинов уговор, који он погрешно ставља у 1188. годину.) Бан Кулин потписао је 29. августа

1189. трговачки уговор са дубровачком републиком. Обвезао |

се кнезу Крвашу (Гервазију) и свим грађанима републике, да ће им бити прави пријатељ „одљ селђи до вђка“, да слободно пушта дубровачке трговце „по моемоу владани:)“ без данака, „разњвћ шцо ми књто да своиовђљ воловљ поклонљ“ и да ће им у свему ићи на руку. Заклео се при том на „свето еванђеље.“2)

Према тој повељи В. Клајић закључује, да је Кулин тада био „розуе пеодмћзап Бап“, хришћанске вере и то по свој прилици католичке, пошто броји године од рођења Христова.) Нама се то закључивање не чини исправно, и то из ових разлога. То, што он даје слободе дубровачким трговцима и обећава пријатељство, није нимало јак доказ, да је он „посве не-

одвисан.“ И Андрија, велики кнез хумски, клео се исто тако.

Дубровчанима и њихову кнезу Жан Дандолу, да ће имати с њима мир, чак, „како с8 и мои старђ имали с вашими старђишими 8 стармо законљ“, и да им је „отворена земла мођ“,“)

на Лиму. Поседи су готово сви у хумској Миросављевој области. Ср. Споменик Ш, 1890., стр. 8—11. Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века. Београд 1912., стр. "93—7, 600—2.

1 8. Мод о, Сћготса Кавизта јипн Кезе (Зеспрбогезв П). Хаггабјае 1893., стр. 62.

2) Задње издање с коментаром Г. Иљинског, Грамота бана Кулина. Паматники древ. писрменности и искусства СЕХМ, 1906. Ср. М. Решетара оцену, Агсћу #иг зјау. РАћПојовте ХХТХ, 1907., стр. 149—154.

3) Роутез Возпе. Хастеђ 1882:, стр. 57. То, што Кулин датира повеље од рођења Христова није никакав доказ за његово припадништво католичкој вери. То је просто утицај западне дипломатике, који је у Босну дошао преко Дубровника и Далмације, п који се није изразио само у тој једној особини. Ср. Ст. Станојевића, Глас С. К. Академије, ХС, 1912, стр. 86 (утицај у инвокацији), ХСП, 1913., стр. 178 (у инскрипцији).

у Пар. Хбогшк, П, стр. 432.