Годишњица Николе Чупића

одђрљвати се оу томљ селел) Од речи пронија и пронијарево постали су око манастира познати називи прњавора.

Необична је само тако рана пронија у Босни, кад се у ужој Србији не бележи пре 1299./1300. Ово би сада био најстарији њен спомен у нашим крајевима. Али могло би се питати, откуд та стара византијска установа пре у Босни него у Србији, која је ближа етапама тог утицаја. Одговор би на то био овај. Прво то, што је Босна била периферијска област византијске _ империје до ХИ века и као таква добила је пре установе кра-_ јишничких пронијара, него централна Србија. Они су сеу њој одржавали и доцније и не би били никакво чудо у Кулиновој држави и у ово доба, једва каквих четири-пет година после престанка византијског врховног господства. Друго је то, што се, на пример, у Скадру и Дривасту спомињу проније, истина, у једном млетачком акту од 9. марта 1400., али тако, да се неоспорно види њихова старина и традиција везана уз тај посед: а: ћађеп«! апаџаз ргопаз, ргоргег даиаз гетроге допттогшт, аш дЧопипађатиг 41с85 стунанђиз (епеђалиг едштаге е Тасеге сегба5з апрагла5. Или под 6. мајем 1403.: аицод поз ргом еатив де рготагив шп Тастепдо зтошо аппо 51 Неп анаиод допит јп рапш5, ин егаћ сопзџе до зиа (етроге аНогит допипогит, и! 5 тао5 Наејез“.2) Новаковић наводи с краја ХИ века проније на острву Криту, а за време крсташког освајања Византије на почетку ХШ века, „пронија је била начин државине земље, који је јако био распрострањен“.3)

Има, поред овог свега, чак и трећа комбинација, ни најмање вероватна, али ради потпуности свих огледа ипак достојна да се узме у обзир. Назив Подгорја Слепичишћа, коме досад у нашим ужим крајевима нисмо нашли старијег трага, на лази се у хрватској подгорској жупанији. У Подгорју (Родгогуа, Родсога, Родгопа) налази се поток 5сПерсћас, 5сМерсћасг као међаш земље око Бребровца. Ту је био и назив Куча, неке области (1279. (еггат,.. 11 Кусћа знат егех:згелтет, О!р1. 2бог. М1, стр. 322), по којој је могло евентуално доћи име Кучевског Загорја. Краљ Андрија Ш даровао је 1293. бану Радославу Бабонићу, да би га придобио и везао за себе, земље:

саде др МА "на - 2 _— а а а“ а но зиска

о = ва "о ои“

"У

ДР.

1) Споменик, Ш, стр. 40—46.

=) Јтесек, Згаа ипа Оезензећаћ, П, стр. 42. Ср. Новаковић, сп. д., стр. 100—2,

8) сп. д, стр. 17—8.