Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

10

замолио вели Кечет да у Дубровнику сачекам, йога личног пријатеља ново наименованог валију Херцеговине Али-пашу, а у исто доба телеграфисао ми je и Константпаша из Цариграда, да ме Али-паша жели при скором свои доласку видети у Клеку, те се морадох одазвати, и ако не радо, жељи свога старог пријатеља. Уверен сам био, да мирољубиви предлози Реуф-паше нису добро примљени, или да их је ратна партија у министерству одбацила ; јер наименование Муктар-иаше на овај положа] доказиваше ни више ни мање, већ да je Висока Порта заключила била, да устанак оружјем угуши, макар се оваквим радом изазвао и рат са Црном Гором. Кратко време потом, приспе Муктар-паша са Крита у Клек, a међутим Реуф-паша са царским комесаром Сервер-пашом отпутова истом лађсм. Д-р Кечет je познавао Муктар-пашу, још 1861. године, када je овај, као ђенералштабни капетан, био у свити Сердар Екрем Омер-паше. Доцније он бејаше учитељ царских принчева, што je био повод лажним гласовима, да je Муктар син султана Абдул Азиса. Године 1868. био je у Пиви као потпуковник у пограничној комисији за регулисање црногорске границе. Ускоро затим добио je ђенералски чин и послат противу устаника у Јемен, што га je уздигло на степей мушира са великом војничком славом. 30. јануара 1876. године д-р Кечет се из Котора, а на коњу кога му je кнез послао, упути на Цетиње. где je увече стигао и сутра дан био примљен у аудијенцију. После л>убазног пријема водио се подужи разговор. Кнез говораше: да се годинама трудно да му Турска буде пријатељски сусед и прави пријатељ. За устанак у Херцеговини до њега нема никакве кривице, као што се већ из тога види, што je он, прошле јесени, из Невесиња у Црну Гору пребегле кметове, повратио у њихов завичај. Али ове јесени он не имађаше појма о томе да he исти људи скочити на оружје, jep je Црна Гора о устанку потпуно била изненађена. А што се тиче прелаза херцеговачких бегунаца на црногорско земљиште, он je могао томе у толико мање противстајати, пошто и Аустро-Угарска није суседној раји укратила прибежиште и заштиту. Исто тако њему се не може чинити никакав приговор, што су многи Црногорци појачали редове устаника,