Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

И

јер свакако, султан није могао очекивати, да Црногорци борбу за слободу своје херцеговачке браће равнодушно посматрају, као ни то, да сам кнез за Турску врши заптијску службу. Он. у циљу устанка у Херцеговини, нити je што сновао, нити га je игде потпиривао, али не би одговарао својој кнежевској дужпости ако се не би старао, да из овога стања извуче користи по своју земљу. На питанье кнежево, да ли сам ja собом донео одређене инструкције, да би са њим расправио даље држање Црне Горе, ja морадох вели д-р Кечет у мучној збуњености одрицати ; ипак продужих, да je намера моје појаве на Цетишу, да умолим кнеза за помирльива предузећа према Турској. Кнез даље продужи : да још има одрешене руке према устанку, и пре неколико недеља он je велику наду полагао на Реуф пашу, човека ритерског карактера, као што бејаше и вьегов опште поштовани родитель Абди-паша. Он je на то рачунао, да с ньиме регулише сва отворена питаша, тако, да се задовоље и султанови интереси као и сопствени. На овакој основи, дао je миг и Пеки Павловићу, да Реуф-паши у покрету к Никшићу никакве тешкоће не причиньава. Али сада станье je постало сасвим друкчије, jep ja сумњам говораше кнез да je Муктар-паша истим гледиштима одушевљен. На ово je д-р Кечет одговорио кнезу, да Муктар паша управља само војним операцијама, међутим je само и искључиво Али-паши поверено управљање политичким стварима и шегова je истинска жеља, да опет у Херцеговини види учвршћен мир и ред, у чему он верује да може рачунати на моћну потпору Ваше Светлости. На то кнез смешећи се упита, да ли смо ми тако јако уверени, да je устанак потпуно у шеговим рукама и да само у његовој моћи стоји, да се мир опет успостави? Ако би Турској тако знатну услугу учинио, продужи он сада озбильно, то не би могао ово бадава учинити, већ би морао предложити одговарајуће компензације, да не би са својим сопственим народом дошао у опасан конфликт. Он би радије желео и мање компензације мирним путем, него велике annexe по цену људских живота. Оно што je раније од султана захтевао, то још и сада тражи, уверен, да достојанству султана не би била учињена никаква штета. Његове су ове четири жеље :