Грађа за историју устанка и ратова 1875.—1878. године

49

искварени. Beh другог дана пионири су имали толико много посла, да је Филиповић одмах послао врло хитну депешу у Веч с молбом, да се техничке трупе појачају. Међутим настадоше и први судари. Јецан ескадрон, ко.ји je преко Маглаја, а према Жепчу био у извиђању, у своме повратку бејаше код Маглаја из заседе дочекан и до ноге уништен; само се поједини остаци вратише ка главнини у окслини Добоја. Са свију страна сада стизаху гласови о разбукталом устанку; из Сарајева дође вест, да je тамо турска управа збачена и да је ранпје озлоглашени пустахија Хаци-Лоја узео сву власт у своје руке. Маршевна сигурност, предстражарска служба и служба извиђања спадаху сада у најтеже задатке окупационих трупа. После догађаја са коњицом код Маглаја готово цела служба сигурности припадала je пешацији. Ешелони бригада на маршу и у биваку бејаху принуђени да се са свих страна осигуравају, отуда настаде велика преоптерећеност трупа. Бригаде од 16 чета мораху увек имати 4—6 чета на пред стражи, да би при застојима у неколико биле осигуране. За време марша догзђало се да су са стране одаслата осигураша у 2 чете била у немогућности да што ураде. После неколико километара марша ова би оделења застала у висини зачеља и враћаху се код главнине ма да нису ништа свршила. У даљем кретању VI. дивизије преко Добоја бејаху омање борбе код Коене и Маглаја, које имађаху локални значај — готово, може ce рећи, оне представљаху рекогносцирање и одбрану од стране устаника. Још у овим првим омањим борбама могаше ce опазити, да противник с добрим војничким погледом избираше положаје и да je много наклоњен био заузимању планинских висова на боковима аустријских колона ради обухвата. Интересантно je приметити, како се мало по мало подела трупа код Аустријанаца, према садашњим приликама, морала модифицирати и увек се највећа пажгьа обраћала на упоредне висове. После првог искуства, за осигурање са страна, у место