Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 374

180 РЕЦЕНСЕНТИМА ИЗ ГОДПНЕ 1821.

пт

сто стараца боџте, коп овако, као Велбко, куде. У том истина право има , што жели, да се исправно и чисто Србски пише. Ал ово п без нфта свакти, коп самој оће, лако и разумети, и свршити може. И л велим, да онако, као што в поменутни додатак написан, не треба писати. Не вала рећи: „По правилу бабе Смилане.“ бр, као што 6 казано, (рбвинћ наше лепо србски говоре. Нек се више ова реч, у Кинђелчевом сммелу, не чув, вр ће онап, од ког се чуве, имати посла. Дакле, као што реко, брат Велђко у оном право пма. Ал опет с пута слази, кад вели, да Срби само поред Вукове Граммалтке к изобразло ума и срца доћи могу. Ср прво Вукова Граммалјка нит в читава, нит е, да и читава, онака, да езнку нашем особиту какву ползу принети може. Напглавије части нћне, сачинфији, нема. Дакле кад бр се на но ослонили, само ба речи меннти знали, ал и не 65 сачинавати умелн, 1. Е. умели бег скланлати и спрезати, ал не бег умели говорити. Кад дакле ово, што е теже, т. 6. говорити, без Вукове Граммалтке можемо, по оно, што е млого лакше, валлада можемо. Лруго коп е народ просвету свог) од Граммашке н од Лексткона, особито какво е обов Вувово,. почеог „Рецв:: твог, твога, а не твовго, твовга, пастира, а не пастирећ, говори, као што прави (Срби говоре и т. д.“ То е Вукове Граммалтке заслуга. Ово су Срби и пре нђ чинили, и сад, пи не зналоћи, као што сам већ казао, да е она гдегод на свету, чине. Ал камо Граммалјка, кол свог ство езшка мудро и дубоко испвтуе п одкрвва; кол садашнћ ботатство нђтово показув, п, како се далћ обогатити, пи угладити може, основано и разговетно. упућув; кол красоту и снагу нђгову живо представла 2 Направи, велиш, те таку. [И не умем. Ал доста да ти кажем, шта тошт Вуковон Грамматтки треба, пак да е млеком, коим бг се сви Срби заданти морали, назвати н у Небо дизати смеш. Хвала (тег бг волло, вала) п Вуку, ал вали мера. Но пл, као и тб, мон Велвко, зашђо. Одби на старост, као што и л теби одбтим. Дакле да свршимо. Маннисе, у напредак псовке, кад не ћеш, пл не умеш лмоцки саветовати. Да ћутимо, ако у овол старости нашоп читави остати желимо. Здравствућ, п не замери твом познатом

У Срему 18 Марта 1821. Куцкалу Старцу.

Речи (у ;0вом 5. чланку) у угластим заградама додате су трема моправкама, које су означене у 42. броју „Србскис Новина“ за 18:21. години , на страни. 268.)

[На овит пет чланака Вук је одговорио, с потписом, у 32себним додацима броју 49., 50. и 51. Давидовићевит новина за 1821 годину, чланком :/