Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 373

РЕЦЕНСЕНТИМА ИЗ ГОДИНЕ 1821. 129

Смилане само бабе, ков су валнда кадгод п младе бвгле, а не и девопке и младе разумете, ил ммелите, да су, као девопке и младе, лепо говориле, а, сад, као бабе, ружно говоре 2 Дакле ова реч ваша ил значи, да ни елна. Србвина србски не зна, а то в лаж, ил сте в само онако за ТрВБОГ. бубнули. Та ако само мало тал твоп старкш мозав вренеш, да ти не ревнем, ако главом мућнеш, призна ћеш, да се! код Србкина свопство 176 вама србског више, него код Срба, задржати може зато, што се оне, особшто просте, млого ређе, него ови, туђим езнцима, уче, и тако (рбски и ммслити п говоршти морало. Ал т6, и други поред тебе, ово на ум не узимате, него за Кинђелцем, кон е прввш ову реч, не размнеливши има ли право, употребто, и коп бг желјо, да сви онако, као он, славенствуто, кроме нфгове граммалчески погрешака, слепи идете, п под именом Смиллане све Србкинђ безобразно вређате, правећи и, да свог езнка, незнав). А зашто не б5 рекли, да неки по правилу Старца Велљка, пишу2 бр л ти светувм, место 1 те светувм; писателњ, место списателњ; срдаца, место срца; и се презам, место л презам; лоди одбтиросе, место шоди се одбтто; собштавати, место саобштавати: сочинентл место сачинђија (славенски не ћеш, а Србски овако бти мора); додатцвр нћгови постали су, место додатцег су нЂгови постали: сазору место сазру; несмек), немари, место не-смет), не-мари; поуче и претресало место поуче и претресу; ово в све по правилу старца Велвка. Видиш мол пртане, да се н тег јошт ниси, како валл, млеком Вукове Граммалчке напојо, нит ћеш се већ од сад у тон веливоћ старости напонти, и да п Србског езнка, учителђ преславнвш гдегде посрће, премда е нићму мана, нето теби, срамота зато, што нђга нико, као он тебе, млеком Граммалтке нје д010. Спрома Доствен жалшти мора ни у гробу, што Вукове Граммалке и Велковог савета нје имао! Зато ни свов име, како вала, ије написати умео. Пише Досител, а требало бе, по Велрковоћ Граммалтки, Доситије, ер и Вук пише Досптије. И оно се мало, што е писао, од слИности Вуковм и Велђковм дела едва види! Немон се лмотити. Те само из углића твог гледан, како мм тумарамо, пав нађемо, да п Велљко тумара. Друми пут немоџ те твов старе вилице с толиком псовком отворати. „Чусвте ли ве ован, и онан: вала ти што си га измво, ал се и тБ чуван, да те не измепо; вЕ сте досад рђаво писали; тв си мло, ал крлиш.“ Крутковатисе може ил предмет, о ком се пише, пл начин, коним се пише, т. е. стл. Ков кричкувше Првнш не, ер о нђ%му ни слова. Дакле друм. А шта у овоме Не кажеш редом и обширно , него само: „Тет крпиш, те пишеш конец, а не конац, Лазић валђда се поправла, не додалоћи у чему, у колико, где; ти у дебело вр залтоблћни (погоди) Давидовићу.“ бли ово кртчкаг Овако се поправла 7 Ово су доволвни узрошн, да моде пред толиким светом, кон ве нетове преводе и саставАаћија с ползом и задоволђством читао, простачки испсувш> Мов в намеренје бвло, велиш, понанвише ореографјо србску препоручити. Пак тако се препоручувг Та не можеш тм нама ништа, силом наметути, нит нас натврати, да се од тебе и Вука презамо, ако ћеш нам п меколике стотине примера довести, где против ваше ореографје грешимо. Маг ћемо крпшити, ал ће наш крпеж и дуже транти и лепши остати. него Вале ново одело. Упамтите ово добро! Шишите ве, добри Срби, пшпите, не обзтрући се ни напманђ на неосновану вику Велљкову, нит се тошт

ГРАМАТ, И ПОЛЕМ,. ОПИСИ в. ст. К,, П. 9

!