Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 673

ЧЕТИРИ ЛУДА БРАМИНА. 417

Кад сврши он своју историју, рече један од судија: «Рекао би, да ви знате врло добро ићи на четири ноге. —- «Знам, да како, одговори брамин: у томе сам ја особито вјешт: ево сад да видите.“ — По том се начетвороножи, па онако четвороношке пролети по соби два три пут и тамо и амо, тако да сви, који су гледали, мало нијесу поцркали од смија.

| «То је доста, рекне предсједатељ; ово, што смо сад чули, свједочи млого за вас, али прије него што пресудимо, морамо виђети, какова ће свједочанства њиове лудости ови други показати.“ — По том други брамин почне овако говорити:

Један пут се огласи, да ће у нашему сусједству бити част. Да би ја тамо пристојније изишао, дозовем берберина, да ми обрије главу и браду. Пошто он то учини, ја речем мојој жени, да му да једну пару; но она неотице даде му двије. Залуду сам ја искао, да ми берберин врати једну пару натраг, он никако не ћедне то учинити. Тако се мало помало свадимо здраво, и већ се почнејмо псовати, док берберин попустивши 181 мало рече: (Има, истина, један начин, којим се можемо намирити. За ову пару, што иштете натраг, обријаћу вам жени главу, ако оћете.> Промисливши се ја мало, одговорим: (А! право велиш; тако ћемо се намирити, да ни једном не буде криво.»

Чујући моја жена ове ријечи и предвидећи, шта ће да је снађе, пође да побјегне; но ја је уватим, и наћерам је, те сједне на земљу, а берберин с бријачем у руци притисне је, те јој обрије главу као да није ни било на њој косе. У том је моја жена викала иза гласа, и нас обојицу псовала и проклињала; али ја за то нијесам марио ништа; ја сам волио њу гледати с обријаном главом, него берберском објешењаку поклонити пару, коју није заслужио. Моја жена, изгубивши таковим начином своју лијепу косу, сакрије се од срамоте, да је нико не види. Берберин пак изишавши од мене, сретне моју матер на сокаку, и једва дочека, да јој приповједи, шта се у мојој кући догодило. Она одма дотрчи, да. види, јели то истина; и видећи своју снау као ћелаву, стане неко вријеме од чуда нијема и као окамењена. Али се одма распали у њој гњев, и навали на мене с укором и са псовком, које ја све поднесем неј одговоривши ни једне ријечи, јер сам већ био почео признавати, да 132 сам крив.

Објешењак берберски пак- светећи ми се приповиједао је свуда овај догађај, тако да ја у цијелом мјесту постанем за подсмије. Зли језици иските његове приповијетке још већма, и стану додавати, као да сам ја мојој жени зато обријао главу, што сам је уватио у рђаву послу. Сусједи се скупе гомилама пред моју кућу, и још доведу магарца, да моју жену посаде на њега наопако, пак да је онако воде кроз све сокаке; јер је то код нас народна казан (каштигај за жене, којије рђава ђела изиђу на виђело.

Глас о овом догађају отиде наскоро и у мјесто моје тазбине. И таст и пуница потрче одма к мени, и можете сами ласно знати, каку су вику и буну чинили, видећи њиову кћер тако уређену. Одведу је са собом кући, али су морали путовати само ноћу, да је људи онако не гледају. Четири године су је држали код себе, одбацујући све моје поздраве и поруке о помиренију, док ми је једва даду натраг.

ГРАМАТ. И ПОЛЕМ. СПИСИ В, СТ. Б., П. 27