Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 676

490) ЧЕТИРИ ЛУДА БРАМИНА

139

140

141

твоја глава намјештена. — Ја обећам по њезиним савјетима владати се паметно, и отидем на пут.

Мој ме таст дочека како се најбоље може, и мени за чест даде част свима ондашњим браминима. Кад дође одређени дан да се вратим натраг, допусте мени и мојој жени, те пођемо. Таст нас мој благослови, и на растанку пролије читаву ријеку суза, као да је у напредак знао за несрећу, која ће његову јадну кћер снаћи.

Баш је тада било настало вруће доба године, и онај дан, кад смо пошли, била јеј неисказана врућина. Наш је пут ишао преко једне суве равнине, која се протезала око два сата. Наскоро пијесак опали табане мојој младој другарици, која, будући одрасла у заду под очиним кровом, није била научена такоме трудном путу. Она стане плакати, ја је узмем за руку, и станем је разговарати. Но мало по том она малакше са свим, и легнувши на земљу каже, да воли онђе смрт чекати, него даље ићи.

Ја се нађем у највећој сметњи. Сједем код ње, не знајући, шта ћу чинити, док ето ти једнога трговца, који гоњаше пред собом буљук волова, натоварени разаичним тргом (робом). Ја му се јавим, потужим му се са сузама из очију на моју невољу, и замолим га, да ме научи, шта ћу чинити у овоме очајаноме стању.

Трговац се прикучи к мојој жени, и, погледавши је добро, рече: [На овој страшној врућини, која још расте, ово јадно несрећно створење мора пропасти, лежала ту, или даље пошла. — Мјесто да доживите жалдост и муку, да је гледате пред вама ђе умире, и још може бити да вас по том окриве, да сте је ви убили, ја би вам рекао, да ће боље бити, да је мени дате. Ја би је мегнуо на једнога од моји волова, па би је однијо;| тако би се избавила од смрти, која је иначе не може минути. Истина да ће она за вас и тако пропасти, али је опет боље изгубити је сачувавши јој живот, него још да вас нађе биједа, да сте је убили. Њезин накит вриједи око двадесет дуката, ево вам двадесег и пет, дајте ми вашу жену. —

Мени се учини, да не може бити паметније него што овај човек говори. Тако ја узмем од њега новце, а он, узевши моју жену у наручје, метне је на једног вола, па отиде брзо својим путем. Онда и ја узмем мој пуг; моје су ноге од врућега пијеска, преко кога сам читав дан ишао, биле готово изгореле, док једва у вече у неко доба стигнем кући.

Камо ти жена“ Запита моја мати, зачудивши се врло видећи ме сама. Ја јој приповједим све по реду, шта ми се догодило, како сам од куће отишао, и кажем јој најпослије жалосни догађај, који се другарици мојој догодио, и који ме је нагнао, те сам је волио дати једном трговцу, него ли бити свједок њезине смрти, и још може бити пасти у биједу, да сам је ја убио. У том извадим и двадесет п пет дуката, што сам за њу добио.

Слушајући моја мати ово приповиједајње изнајприје онијеми од љутине, и стајаше као окамењена. Но затворени гњев одма провали себи на силу одушку с великим бјеснилом: она навали на мене са псовкама и клетвама, које су јој се још једнако чиниле мале за луди мој поступак. «Вудала! несретњик!" повиче: «продао своју жену! предао је другоме: Браминска кћи да буде милосница подлога ћифте! Шта ће свијет о том