Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 677

ЧЕТИРИ ЛУДА БРАМИНА 421

мислити Шта ће казати род несретне ђевојке и наш, кад чује овај покор: Оће ли и кад моћи вјеровати таку нечувену лудости будалаштину.» —

Жалосни догађај моје жене дође наскоро до ушију њезина рода. Они као бијесни дотрче с батинама, не мислећи ништа мање, него да ме на смрт истуку. И ово би се заиста догодило и мени и мојој сироти матери, премда она ни најмање није била крива, да нијесмо зарана чули и утенли од њиове освете. Кад тако нијесу могли искалити срце на мени, они ме туже старјешинама нашега чина, које ме јединодушно осуде, те платим двјеста дуката глобе, као накнаду за учињену срамоту племену. Осим тога још објави се свима, да ће онај изгубити права браминска, који би игда оваком луди, као што сам ја, дао другу жену. Тако ме дакле осуде, да остало вријеме живота мога проведем У] бећарлуку. Још је била велика срећа, те ме нијесу навијек ишћерали из браминскога друштва; за ову сам милост дужан благодарити моме покојном оцу, којега и данас још сва околина спомиње као поштена и паметна човека.

Сад ви судите, уступа ли и што ово свједочанство лудости онима, с којима су вас моји супарници забављали, и не припада ли мени по свој правици поздрав војников.

Послије зрелога договора скупштина пресуди: Сваки од четири супарника показао је неоспориме пробе своје лудости; свима припада једнако и добро основано право на преимућство у овој струци; и тако сваки за себе може казати, да је он најлуђи, и да је војник њега самога поздравио. — «Ви сте сви заједно вашу парницу добили, рече им предсједатељ: идите сад, ако је могуће, вашим путем с миром !>

Са свим задовољни с овом праведном пресудом подигну се брамини опет на пут, подвикујући један другоме: Ја сам моју парницу добио! И ја сам! И ја сам!

5.

~

[У Даници за 2. 1884." штампано је, на стр. 55.—83., као други чланак :]

ПИСМО П. Б. ЈОСИФУ МИЛОВУКУ

о МАТИЦИ СРПСКОЈ.

[ Улазећи у започету распру између Јосифа Миловука ти другиг оснивача Српске Матице, овим писмом соће П. Б. (Павао Берић“) да покаже које су, по његову мњењу, биле траве побуде три оснивању Матичиту, те осуђујући тисање Ђ. Магаришевића, којим се и сувилие твале заслуге Милоша (ветића, суз-

142

бија пи разметање Миловуково у овој ствари. Шри крају писма (стр. 72. —82.) има .

овил шест папомена (под липијом), о којима се поуздано може рећи да су Вукове:/

[7 Даница. Забавник за годину 1834. издао Вук Стеф. Карамић, Филосотије доктор, учени друштва: Санктпетербуртскога вољнога љубитеља, Руске Одовеспости, Краковскога, Тирипгско-Саксонскога. за истражинање отач. старине, Краљевско-Гетингскота, и Московскота историје пи старине Росијске члеп кореспондент, и бивши президент славнога магистрата наије и вароши Београдске. пета година. У Бечу, у штампарији јерменскога намастира. — На 129, 13 лист. и 130 страна] |