Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 679

писмо П. Б. Јосифу мМилОвУКУ 0 СРПСКОЈ МАТИЦИ 428

су се приложници одрекли свој|ствености своји прилогаз) — и Фрукти- 5 Фицира, вухерује себи самом. Од такојвог фундуса књижество Србско не 76 може више ништа очекивати, него од макар каквог доброг Ферлегера, особито ако је Ферлегер човек, који разуме свој посао.3) Књиге, као ствар коммерцијална, не потребују, за иждивеније своје, Фундуса, јер се оне ником не поклањају; него требају могућна и вешта човека, који ће тај коммерцијум водити. То је по целоме свету, то ће бити и код нас. Ни Фундус књижевни не може у том послу другојачије! поступати, него 7 приватни човек. Трговину водећи, мора и он вухеровати, као и приватан.“) ...... — Истина да Матица за сад има манипуланта, који послове туне 75 води, ал то је зато, што нема млого посла; кад буде више посла, мораће бе и манипулант плаћати;“) иначе све другеј трошкове има: поштанске, 79 транспортуалне, провизионалне и проч. А друго, овај процент, који трговац за себе вади, и који Матица Србска у некој части не мора вадити, расположен на целу продавајему робу, тако је незнатан, да се Матица спроћу приватног ферлегера као благодјетелница каква не може сматрати, тако н-п.ако би ферлегер принужден био књигу по 32 грошића продавати, ту би исту књигу Матица без једне части процента (оне сирјеч, коју ферлегер управ за своје содржаније узима), могла дати за 30 грошића, Заиста велики добитак! Два грошића по књиги (или више, мање, како је књига већа, мања) поклања прекупитељима своји производа Матица. У том се дакле сва полза состоји, коју књижество Србеко од Матице имати може (јер данас јошт ни те нема, поклем Матица у сравненију с Вама своје књиге ни за грошић јефтиније не даје)!

Сад нека суди сватко, по чему заслужује то заведеније, које сте Ви први приложници 4. Февруарија 1826. Матицом СОрбском нарекли, ту фалу и славу, коју је први Магарашевић у писму Филосрбском разносити 80 почео, и у Вама ревност побудио, да се Ви за участије ге фале и славе Матичине, које основатељ у њој има, с истим учредником и са Светићем

=) Одрекли су се само, док су у друштву, а како који или својевољно из друштва изиђе (као што су у самомј почетку изишли ГТ. 76 Петар от Аси-Марковић, Гаврило Бозитовац и Јосиф Миловук), или га друштво истера (као што се приповеда да се скоро догодило с Т. Николом Отојановићем, који је био најревностнији и најзаслуженији матичар), онда сваки своје новце иште натраг.

8) По свој прилици би један такови приватан човек могао више учинити, него Матица; јер би он овај посао држао и радио, као свој сопствени, а матичари сви имају своје друге трговине и послове, а ово раде само мимогред.

+) Кад би се Матица заиста старала само за ползу наше литературе и за славу народну, она би за гдекоје од они књига, које је до сад својим трошком штампала, ваљало пре да плати, да се не штамшају, него да се штампају. Али се Матица, као сваки трговац, држи онога правила: „Боље је на мекињама добити, него на злату "итетовати.“ Зато мислим, да се маљичари не ће нимало срдити на Г. Шаффарика, што им је у Часопису Чешког музеума летос казао, даи Матица Орпска гледа највише на трговачки добитак.

5) Сад се манипуланту већ плаћа сто сребрни форинти на годину. 78