Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 680

424 писмо П. Б. Јосифу миловуку О СРПСКОЈ МАТИЦИ

онако жестоко препирете. По чему заслужује та Матица оно ваше изрлженије: («Тако Серби у првомђ развјенцо културе свое, не на малу радостБ «и преумилно чувество свио истини родолобаца, вбчне и необориме паматнике «новомљ заведенцо Матице Сербске дизати починио,“ и: «Права имена «родолобиви виновника и начинђ основана Матице Сербске, као што е «истина, биће у Исторзи потомака наши вфковћчитомђљ славомђ озарено» — и оно: «Матица Сербска, мило и премобезно име!» и проч»% Ако је Магарашевић у тој неприличној фали меру претерао, он је бар имао то побужденије, што је њему Матица Србска заиста користно заведеније било; 5) 81 али Ви, шта Ви у том толијко трубите, Ви, који сте делом, изишавши из

Ј

тог друштва, показали, да у слави њеној не ћете да участвујете"7

50 5) Највећи су добитак од Матице имали Магарашевић и Светић. 51 Магарајшевић је имао за издавање Љетописа на годину 400 фор. Ју. УУ. и 25 књига од сваке частице, а Светићев је добитак био, што су та у Љетопису фалили, а на онога, на кога он мрзи, викали. Како сепо томе плану почела у Љетопису вика на мене 1828. године (кад је Светић из Беча у Нови Сад сишао), ево траје једнако до данашњега дана; па у том нити се тражи прави узрок, нити се гледа, шта ће читатељи рећи, него само нек се пише против Вука! Ево очевиднога примера о том у 83. (или, као што је наштампано, 84.) частици Љетописа на страни 176. и 177. Когод има здрав људски мозак у глави, онај може, како из мога објављенија и предговора, тако и из смисла и језика, без и каке муке видети, да у Лукину Опиту к Српе кој Сличноречности нити је моје пословје, ни пригласило, ни изјасненје речи, па Матица опет мене за 82 то онако лудо и безобразно криви! Овакови примера мојгла би се из Љетописа и из Пчеле (коју је Матица родила) саставити читава књижица. Па не само што Матица у Љетопису и у својој ЏПчели оваке будалаштине сама против мене једнако пише, него и кад други ко, пишући о пашој литератури, о мени што добро рекне, она то често изостави, не стидећи се ни онога, који говори, ни своји читатеља, као што су, н. п. у последњему Љетопису (84. — на корицама 85. — ч.) на страни 4#. у врсти 4. и 5. одозго изостављене речи славнога ин опшштепознатога Славенскот списатеља, Г. 1. Ј. Шпаффарика „осим 1. Вука Стефа„новића. Караџића ти гдекоји његови последоватеља.“ За оваку подлост мора човек имати ђон-кожу на образу и особиту (а не праву људску) памет у глави. — Ја знам, да међу матичарима има највише добри, поштени и паметни људи, који ни мало нису криви за ове будалаштине; 88 они дакле нека се теше и правдају тим, да су они с добрим намерењем, из родољубиве ревности, дали Матици по сто форинти, а што су други то на зло употребили пи употребљују, да они томе нису криви.

а

[0 Вуковој „Даници“ за 1834. год. изишао је неповољан приказ у 36. свесци „Српскога Летописа“ (св. ]. за г. 1584.), на стр. 148 ) ч сумња да је Џ. Б. желео да му писмо буде у „Даници“ штампано, па се обећава да ће одговор изићи у потоњој свесци „. Летописи“ (пи у њој ни у којој доинијој није изилшао), где ће бити показано уда писмо то нте изљ чистољ серлца произходило, за садђ само то на ићга одговарамо, да 6 Матица дбли свон показала, у место Г. ПЦ. Б. и Г. Вука худе, похвалу одљ рода да заслужув“ (стр. 150.)./

за аттие г

масу