Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 681

ко БЛАГООХОТНБИЉ ЧИТАТЕЛЕМЉ

ИТредговор 11. књизи Видаков. „Љубомира“ у Елисијуму,“ лист 9.—20.]

Бе» сумнић лмобезнти мон читатели многи сте поммелили, да 1 ову третмо част нашего Лабомира, пре 5 година Вамљ обћшцану, нећу на свђтђ ни издати, и то зарђ зботђ оне, на перве дећ мое части, реценсје. Но ин бр се и самљ ствгдко, клдљ бе самљ се л оне реценсте уплашто, или нромђ толико се уврежденђ признао, да вишише писати престанемљ. Не вонстинну! него тошљ ми е и жао бвгло, што и ову послђдну част одма издати нисамђ могао, нека бо ми и она сквозђ исте тшибе протерчала, пакљ онда да видимђ, шта бр завиств противљ истине, шта ли злоба противђ чисте лобови, п добра намђренти учинити могла. Зашто л, благоразумнти мон читајтели, увђренђ о мои дћлм, и позналоћи духљ и остроумје Сербина, ни мало се болти нисамђ мотао, даће она реценста вредљ каковви на мое книге нанети, и даће ихљ читателемђ мошмљ омравити. Ово ми може сваки и оттудђ вђровати, што самљл таки, како в реценста она изишла, обивленје у новинахљ Сербекихђ издао, и читателе мое и на ову частђ пренумериратисе учтиво понудио: но настадоше оскудне у новцу године, и лоди се немогоше пренумерирати, А можно наппосле, да е кога и она реценста соблазнила; зашто кодљ многихђ в лакше стварђ похулити, нежели, ако ве и како добра, похвалити; не проницава бо свако око у внутреносте веши, п слабога разсужденти лако се отљ другога обманути даде. И ако ве ово, то судите сами, на кога кривица падаг —

Книга се истина, може цензурирати, но валл знати, да се у Томђ ово двое изискуе, перво: опап, кон дђло каково крттатра, исто дђло

[7 Леобомирљ у Елтстуму, пли СОветозарљ и Драгина. моралпал повћетр сомипепа Милованомљ Видаковичемљ пароднато, Греко неун: Гум: Новосадскато Тротессоромђ, посвицена же Господару Георгио Варсану купцу житарскому, и житело Папчевачкому, и лобезион супруги его Госпожи Перетди рожа; Радаповичљ Частљ третал. Вљ Булимђ Шисменк Кралевек: Весеучилица Пецанск: 1828. Мања 80, 20 лист, 492 стр. и 4 листа. — Види спреда бр. ХИ., стр. 91. ове књите Вукових «СОкупљ. грамат. и полем. списа.»]

За