Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 683

ПРЕДГОВОР ТП КЊИЗИ ВИДАКОВИЋЕВА „ЉУБОМИРА У ЕЛИСНУМУ“ 49

Нашљ Вукљ каже у својом писменицк „ши као тито говоришњ, па читат, као што си написао.“ Но и незнамђљ можелиму вто са зрђл.иђ разсужденјемђ у овомђ за право датиг коп народљ тошњ то чини 2 И велимљ нека народљ по свомђ обљтчаво говори како му драго, но ма, кадљ пишемо кните, да наблодавамо своПство езнка и правила, граммалу и ореографио. Зашто кадљ ћемо писати, као што говоримо, маг кажемо: шнБимђ, шиђима, шнБбомђ: и нђети: ишћерао, ћевонка, ћете, ит. д. кое се види неправилно. Мљет треба да гледимо, коле рбчђ сљ котомљ, и како в6 сложена, кол отђ кое пропсходи и у извитио нђномљ кореннито рфбчи писмо да не промћивемо н. п. шиљимљ, рђачђ ова отђ онб,у падежу творителномљ у скоромљ говору слева у себе предлогљ љ на ш дакле тако и да пишемог — Ишћерао, долази отђ предлога 2 и глагола терамљ», с, дакле изтерао, или претворивши 23 зботђ послћдутоцега писмејна 7 на с, истерао, а не ишћерао! подобно и Левопкај,| ћете зашто да не пишемо: дћвопка и дђте2 зашто да претварамо отђ коренните рфчи д на 52 Као и браћа! а зашто не братвиг Кадљ у числу единственномђ некажемо браћљ, но брат, и не велимо: трућљ него прут»: е, дакле прутље а не пруће и братља а не браћа, кое су умекшате мало рбчи: прутје пи братђа.

Нђети пакљ наши као непрители Славенскога езшка, или велики праатели свога, пробиралису сваку рфчцу Славенску истребити изђ СербСБИХЂ, НО никто имљ не одобрава: н. п. у Славенскомђ предлогђ 6023 БОдЂ насљ е уз, садљ на мфсто воспитанје и воспитао свна, ГР. Давидовичђ пише: успитанје, и успитао сна! Дакле и воздулљ да пишемо: уздухљ! и будући, да Вукљ писмо 2 (кое Сербли истина рфдко и изговара)) избацуе, и на м%сто: духђ онђ пише ду! дакле отљ воздулљ морали 65: по нљтовон новоћ фтлолоти писати узду! Што нигди на евћту Сербли не изговарало. 6то на што му изиде: пиши као што говориш! ддрави ми езнкоисправители ! и дивити фтлоломли! а особито орвографисте! намћсто поправити што у езмку, већма га Тошљ кваре.

Рећиће ми може бмти кто „зашто л пишемљ на нђки мфетво: 7% а на ифки ћ а нђки 7 Зато како кол и: откудљ рбчњ происходи тако 0 и писати валил, коећу и самљ отђ садђ и болћ наблодавати н. п. сљ тђ све оне рфчи пишу се, габгодљ се намљ писмо 7 умекшава као: пвђтђе отљ швфђтљј] претви отђ прети, платђи отђ платити, вратља отвратити, дотви отђ доћти а сљ а гди се писмо 4 умекшава н, п. додђе отђ долти, предње отђ препде, предђла отђ предемљ и т. д. нити ме потребуемо оно новоизмбишлено у нфкихљ писмо Љ за рфчи отђ Д иг умекшате, кое и изгледа ружно као разбтене гусле, писмо пакљ Љ давно Серблемљ усвоено пишесе свагди, гди Славенско ш Сербинљ умекшава и пишесе свагди н. п. ношљ Сербинђ умекшавши 74 каже: нојљ:; пешљ пећ»; вреша врећа ; хошу жоћу; вуца, кућа; помошњ, помоћ; немошњ, немоћљ : и проч: подобно и Георли Гљорње: ангелђ ашљео и т. д.

Но моћ е реценсентђ мене и у дблу критаирао, ков онђ, или нте

добро разумћо, или га нте ни хотћо разумфти. — Шта ме, да му кажемљ, гди в Лаобомирђ бо затворенђ, кадљ е вели, за едну ноћђ до зоре сљ Милорадомђ на Мораву стићи могао Кадљ убо ла неназначихљ мћето оно, гди ве онљђ затворенљ бмо, како може моћ Ценсорђ отђ неизвћетна мђста кљ мђету навћетному разстолије оно мђрити, и моимћ чи-

= !

Та