Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 684
428 ПРЕДГОВОР ПТ КЊИЗИ ВИДАКОВИЋЕВА „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“
=
тателемљ доказнвати, да Лаобомирљ нашљ онамо ни за ифколико дана стићи те могаог Та онђ ако е и бмо изђ Херцеговине, не слђбдуе да нте могао пи у Сербти затворенђ бвти, кое л нисамђ морао писати, што ве моимљ читателемљ до тога. Ако мр стадосмо коекакове маленкости у книгама претресати, то, нешма те кните на свљћту, у коеп погрђшке нећемо натљи.
да кафу што ми каже да ове у оно тошљ време у Еуропи није ни овло, и мени е то, може бнти, и болђ нежели и ему познато, но л као у роману волеосамђ и кафу Господи за фруштукљ дати, негојсланине или мандаре. Но да су :о Греце, као сосфдни страни оноп, откуда е кафа и изишла, могли много пре имати, него штоћесе намђ она и у далше Еуропећске стране пренети ни то ми мон Г. Реценсентђ отрећи не може. И кадљ е Втрмлевљ Енел идући изђ Трое, могао се кљ Лтдони Царици свратити, а ова е на 8300 година касније живила, зашто не бБври л као поета, у Роману написао, да е и у време Лаобомира, поне у Греши кафе почело бвти, кадђ и тако е се не долго потомђ свуда у Еуропи пренелаг — Ми на Хронологло у повфсти истиннитол пазити морамо, а у измвшленон хоти и сђ истинномђ помфшаноћ како хоћемо.
За Парментона онога вели ми, Бако е могао наппре бвти Фулософђ, добарђ Поета, Елинђ и што л знамђ, кадђ га потомђ за будалу л описуемљђе Зашто не, то ве могло лако бвши! Колико ихђ и данасњ, у наше време видимо, коп науке лђие притижавало и више езвка совершено знало, изђ поступка нљтова видимо, да непимајо добре памети; за кое пи обкчествуемо рећи „штета оне науке, кадљ непма паметиј“]. Употребленје бо науке на добро, паметиљтеиљ чини човека. И пстиш Џарменјонљ, ако еп знао Гречески, нте бмо грекљ, но нђеи Албанезђ. — Шребацуе ми и онан Светозара сљ Милесомљ разговорђ, п то ли е вели ми моралљ! Но кадђ се онљ тако строто морала держи, да ниу роману шалљивоћ рбчци мћета не да, и вданђ невинниш разговорђ зна опорочавати; нек ми каже, шмтамђ та, на што намђ е у реценсти својоџ увео ону уму с прутитљемђ у руцв, да се у шуми суша, брани отђ кума. — Куда ли му се оне рфбчи клоне „рецет секо к п — рецвг ли |] пфуп! срамота ! враче исцблисе напшре самљ. Овде се управ' мон иствт реценсентђ своимљ собетвенвтиљ ножемљ колћ.
Но што ми и овде као на амфтееатру лодвикуе, пи ћаска у вђтарђ „Светозару е вели бело 10 мћсешт, а овде каже намљ Видакљ да е двђ године п полљ кодљ матере бмо[“]. овде е се моп брзоплетвш реценсентђ нко спотакао! онљ е весма у пстраживато монхљ погрбшака при-
6 Лжанљ Ово, и шј оно време, на кое самђ л ммели мое романтческе
разроивао, ни комбтипрати могао. Онђ ве само сЂ еднота крал одма претерчао на друми! Као да е Косара дђте абте родила онда, кадђ е отђ отца ст Младеномљ избћрла. Нек' прочита само свакти повфетњ ону Коссарину, коло она старому сказуе, пакљ ће видити. Само то што е Светозару истина и година прошла бмла, кадљ е старому поднетђ; но ше му на челу написано и време бмло, да му „Ппобомпрова челидљ и године погоди. И треба мол реценсентђ да зна, да вишше пумп мвон у самомђ — маломђљ нћкомљ — непорадку поридокљ налазимо.
Далћ: пребацуе ми за Светозара, кадљ е оно вече сљ Влапкомљ кљ удовици Мари отишао, како ве, вели ми, опа Мара папре поштена и честна душа бмла, кадљ е после отђ нћ онако побћћи морао ивљ