Дабро-босански Источник
Отр. 88
Д.-Б. источготк
с/гагг.а внди, да су Јако раепрострањени но Енглеској. У Шотландијн и Ирској и.ма их такође много; данас има тамо близт 1000 ложа. У Амерпци ностоји више великијех ложа, које имаду много чланова и располажу великим матерпјалнпм ередетвма. Годпне 1862. бп основана у Лими и Перу велика ложа; иошље у Уругају, на Хајитима, Сан-Домингу и т. д. У Америци иостоји још једно друштво тако звано ,етрана б р а ћ а" (()(1(1Ке11о\у Ог(1еп), које је врло сродно друштву слободннх зидара. Оно се као и енгдеско масонство држи тога правила, да се у политику никако не мијеша; у ово друштво могу ступати лица, ма којој хришћ. вјероисновјести нрипадала; оно по одређеном начпну помаже сваком сволге члану. Ово
друштво у еамим уЈСдињеним државама имаде имања у врпједностп од 30 милиона долара. Масонство у Америци п Енглеској шири се јако у иошљедњим годинама због тога, што је многе заводе подпгло н што се у свом раду клони од сваке раснре, која бп штету наносила било религиозном или политичном уређењу. И ако у Енглеској н Америци имаде врло много секата разних, и ако тамо влада субјективност у религиозним стварима, ипак оно нема много непријатеља, п не само да конкурира другим друштвима, негв ее у велико одликује од њих множином својпх чланова. У Шведекој је масонство постпгло такође велики успјех. Оно као и енглеско и американеко не иде нротив рслигнје, него имаде цијељи чисто Фплантропске. 1|0 се.)
Нут на Синај.
\
написао Хаџи Савва Косановић, бивши Дабро-босански митрополит.
(Наставак.) Од године 1882. Александрија великим скоком напредује у зградама по европском вкусу. Грцима и Ермснима као н Европљанима, штоно има ријеч: „п])псвпјетлила је мала и велика госна", иошље бомбадирања варопш. Иа пакост, неки голићп Араип и непромишљена свјетина, из мржње према ЕвропљаНима, удари у иалеж п нљачку вароши, прпје бомбадирања са инглеске Флоте. Ту су дрскост дссетероструко ношље нлатили, онолико, колпко је ко приказао у рачуну да му је билго штете Има једна политична поеловица или девиза: „удри иротивника по џену пак ће у јогунству ослабитн и покоран битн Још је угледна н велика благовијештенска
ооразуЈС и арапеки православни жнваљ, којн се постеиено прелијева у јелинизам. Баш је овијех дана требало добровољнијех нрилога, да се амортиризира неки дуг од 22.000 дуката, п за неколнко дана мога ту бављења, ушли су поклони преко те сумме, те ћу овдје еамо споменути шесторицу главних приложника: Патријарх ОоФроније дао је 25.000 Франака; Ђ, Зервуаки 40.000 Франака; Ђ. Антониади 40.000 франака ; М. Ралли 12.000 Франака ; В. Ашилопу.то 12.000 Франака; Ф. Беиаки 10.000 Франака итд. тако да сс сабрало 229.350 Фраиака, у које енада и 1000 златних лира од ЗамФиропула из Марсеља. По овоме можс се суднти, да овдје као
нова црква нравославна, са њезиним граорастим и у Каиру има врло богати Грка. Њиова коколонама и днвотннм кубетима. Тако исто и лонија у Египту и свој Африцн износи до 40.000
мраморни нови шпнтаљ (болница) нравославне грчке онштнне, богато снабднјевен са. свима потребама, апотеком, апаратима, справама, и т. д. да је милина ногледати распоред у свему. Има отворен поглед на све стране, пространу авлију и лијену башту. На стотнне спротиње арапске свако јутро можете виђети пред шпптаљом, ђе чека реда п љекара, да безилатно прегледа и љекарију безплатно иружн. ИаЈ 'впше их нати у очима, коЈ - а је болест нешто ириродно у Мнсиру, те на свако двадесето чељаде долазн једно ћораво илн слпјепо. Основне школе мушке и женске и недавно основана полу-гимназпја и већа женска школа, врло су им добро уређене )- сваком обзиру, јер
душа (у државном поиису 37.301). Ја у онште могу казатп за Грке, да 03- онп данас свн сложнп, сви иатриотичнн н родољуби, како мирски тако и духовни на ма они живили у коме му драго царству. Идеју уједнњења и разшпрења свога грчког краљевства на царство, са престолницом Стамбола, има свакп пред очима. У Азији н АФрици мОжда нема грчке куће нп калуђерске ћелије, у којој не би било ма ио која слика из владајуће атинске дпнастнје. Насљедник Константин јесте иравн идеал љубави народњс, светиња и нада, као зеница ока драг сваком Јелнпу. „На Коистантииу је Пом. иропало царство византијско, нак ће га Константпн 12. онет подигнути", веле они еа ноиосом п твр-
Грци на њих троше обилато. У њнма се безплатно | днм уздањем. Како патријарси тако и друго