Дабро-босански Источник

1

Бр. 6. Д.-Б. 1-1С Г 1 свјештенство у црквама јавно спомињу краља Ђорђа, Олгу, Константина и друге чланове двора, н то им власт не брани. — Можда ће ко помислити: Шта је овоме сада, те је ночео хвалити Грке? а ја бих такоме одговорио: они су за себс доетојнп хвалс у оном у чему нх ја хвалнм. Ја говорим о поштеннм Грцима а би ћс мјеста ако будс живота н времена, кад ће сс другчије судити о Фанаријотском „Кара-Казану", који с „лукавством в л а д а а с и с т љ ан и ј а м а и у н и џ е н о в е." Изузетку част и поштење. Ја сам чуо вијероватно казивање, да јепокојнн патрпјарх антијохијски Јеротеј оставио ношље своје смрти 70.000 златнијех турских меџидијана атинскп универзитет. Ј. Димитријадис трговац александријскп, поклонио је знатну суму иовца и "атински музсј обогатио скупијем н ријетким старпнама, тако, да је једно одјелење тога музеја иосвећено његову имену. У Цариграду постоје народњи женски институти и гимназија, угледна здања за око, као царске налаче (дворп), а унутрашн.им уређењем и животом није их стид да су првијем евронским ирестолницама. У Александрији сномецуо сам школе нанријед, а у Каиру иостоји виша женска школа и гимназија. Н>у су основали иогрченн Арапи, трп брата: Т)орђе, Атанас и ГаФаило Аббстн, који су своја имања оставили на школе, да годишње доносе нрихода преко 3.000 наполеондора. Мањс школе и духовне семннарнје иодномажу богатије патријаршнје и монастири. Тако у Царнграду пздржава једну женску школу јерусалпмска патријаршија и добро уређеиу богословију у Јерусалиму; цариградска ону у Халхи; синајски монастир једну основну школу у Каиру и т. д. Иишући поврншо ове податке о старању Грка за њиове школе у Турској царевини, наде ми на ум и једиа записка коју сам 1885. годнне нреписао из некпх руских иовина, мислим нз „Востока" или „Москов. Вједомости", број 327., ђе се спомињу биљешке о прплознма за мобилизацпју г]>чке војске, кад оно на Балкану бјеше све узаврело: Бугари, Срби, Грци и Турци, те су цоједини људи мнлијуне драхми пружалн, као : АвероФ и Архилопулос из Каира. Из Галаца јсдан обсћа мјееечно давати по 30.000 Форинти, доклеп год трајс војна. Гумунски сенатор, кнез Сутцо 20.000 драхми; један банкер 120.000 Фрацака итд., неки касапн (месари) но 12.000 фунтн говедине; један пекар обећа издржавати хљебом мјесечно цијели баталијун војника; један терзија 500 капута, и многп монастири по 12.000 драхмн (но 60С0 Фор.) нтд. То се п зове патријотизам, који с.вакој нацпји може за нримјер служити, као што су некада и с науком нредњачили. И ако бројно нису већи него Срби или Бугари, њима опет нредстоји много боља будућност на Балкану, него онима првима, а трпљени су п од све Европе, којој од тако мањег народа нема онаст-

0ЧНИК Стр. 89. носи, да ће кад год преобладати, као што је зебња и трвсње између Гоманско Германског п Германско-Словенског живља. Осим тога, Грци као и Јевреи, недаду сс прелнти шалс у другу народиост, као Срби што опадају у дружби или сусједству с другама У Александрији има 231.396 житеља (међу којима 49.633 странца.) , Титула Патријарха Александријског. У онште је његова титула већа, него и једнога хијерарха у Христовој цркви. Кад служи он, илп нодчињсип му владика, изговарају му је од 3—5 нута на многољетсгвију: „СоФронију најблаженијему, најбољему нашему оцу, Пасир у, И ап и и II а т р иј а р х у великога града Александрпје, Ливије, Пентополеса, Етијоније и све земље Егнпатске; оцу отаца, пастиру пастира, архпјереју архијереја, трннајестому од апостола (као Павлу) и судцу свега свијета, многаја љета!" Осим тога патријарх Александрије при служби мсће на себе т р и и а н а г н ј е и устиче на главу двострук у м и т р у или круну. Она му је друга дугуљаста као чита, илн „ћуљах", украшена драгијем камењем, са крстом и двоглавим орлом на врху. Устиче је у вријеме апостола, кад за частном транезом сгоји у трону на узвишеном мјесту, даље, кад прима св. дарове (Дискос и Путијер) и кад причешћује свјештенство. Тако исто он мећс на себе д в а Е н и т р ах и љ а (оиај други но Сакосу). Ношто је СоФроније некада био и васионски-цариградски патријарх, то му се у титу.ги додава и наслов: „с в ј атј е ј ш и." Има му преко 90 година, а још је врло здрав и окретан. До године у Јуну мјесецу (29) требао бп да слави 50-годишњицу владичанства, а можда и 70-ту свјештенства! Октомбра 21. кренуо сам жслезницом за Суец, иснраћен од свјештенетва и бокељских Срба овдје сТанујућих, међу којима је понајзнатнији г. Филип Николић. Он и његова госпа неколпко су ме пута иријатељски угостили у њиову дому, а кад сам ношао за Суец снремилп су мн н лијену брашепицу за пута. На сганици Загазиг, ђе се састају линије: АлександријаКаиро-Суец, изненади ме нреосвећени владпка ПорФирије, који је истога дана нарочито кренуо из Каира, да ме лнчно види и до Суеца допрати. И он је понио био за мене ужину, јер влак иде пунијех 12 сати, а иема ниђе на дуже времеиа да стаје, ђе бп се човјек могао иоткријепнтп. Мсђутим ја сам већ био нодмирио мој стомак са оном српском брашеницом. И тако нродужимо нутовање до Суеца, ђе смо ирпспјелп у 8. сати у вече. Иа стаиици дочека нас свјештенство и неколицина грађана, на челу нм нмућнн трговац г. Ђорђе Атанасију (грк), који је н еиитрои Синаја. У Сујецу је 11орФирије -недавно подигао ли-