Дабро-босански Источник

Стр. 14.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 1.

Послије освећења и службе Божије, настао је објед, при ком је сједило сво свештенство, котарски предстојник барон Лазарнни, неколико граЈјана Срба из Бан>алуке, спахије агићке и Ахмед бег ЏиниК из Бањалуке, моЈуу којима је и неколико отмјених Срба тежака било. Код обједа напио је прву здравиду г. иарох В. Ковачевић у име г. Митрополита Нјсговом Величанству Цару и краљу Фрањи ЈосиФу I., другу је здравицу исти напио у здравље Бзеговог Високопреосвештенства г. Митрополита Ђорђа Нпколајевића, затим напио је здравицу котарски предстојник парохијанима и народу из Агића и Бочца; послије ове здравице наздрављано је свештенству и осталим гостима. Здравице, које су напијане Цару и Митрополиту праћене су са „многаја л,ета" и иослије сваке испал.ено је ио неколико хитаца из ирангија, из којих су при освећешу и Божијој служби непрестано пуцали. Свечаност је обављена у најбољем реду и расположењу народа. Црква је подигнута на турском земљишту и налази се у сред села Агића на врло лијепом и узвишеном мјесту. Зидана је од камена са дрвеним звоником и сасвим је довршена, само јој Фале иконе и друго све, што за једну нову цркву потребује. Она се налази 8 / 4 сата с десне стране ријеке Врбаса, то је по прилици Г л а ( Рукоположени 1886. год. Јосиф Ракић 6. октобра за ђакона а 16. октобра за свештеника. Ристо Бошковић 6. децембра за ђакона. Стеван Ковачевић 12. децембра за ђакона а 17. истог за свештеника. Рукоположени 1887. год. Ђорђе Петровић протођакон 14. јануара за свештенпка. Ђорђе Магарашевић 31. јануара за архимандрита у Сремским Карловцима. Милан Кнежевић 22. Фебруара за ђакона а 8. марта за свештеника. Произведени 1887. год. ВидКовачевић парох бањалучки и надзиратељ протопрезвитерата 1 . априла за протопрезвитера бањалучког котара. Јован Зечевић парох дубички и надзиратељ протопрезвитера У5. маја за протопрезвитера костајничког котара. Одликовани 1886. год. Гаврпл Бољарнћ свештеник и катихета у ц. кр. великој гимназији у Сарајеву, одликован црвеним појасом због многогодишње ревносне службе свештеничке и марљивог рада у васпитању српске младежи у истином богопоштовању и моралном понашању (служ. број 1204 ех. 86.)

на нола пута између Бањалуке и Варцар Вакуфа. Удаљена је од Бањалуке 8 сати, и само јој се на коњу доћи може. На мјесту гдје ова црква постоји, не зна се је ли кад иостојала црква, него имаде од олтара нове цркве 50 корачаји далеко, нека стара срушена и раскопана зидина, која се у зараслој шумици налази, и која по самом свом изгледу наличи на црквену рушевину, али се нозитивно не може рећи да је ту црква била, јер је зидина сасвим разрушена. Пред црквом 18 корачаји далеко налази се један великп раст, стар по казивању 200 година- пред растом се налази један дрвени крст (који се кад иструне промијени), такођер пред растом постојн један растов зарубљен пањ на коме се увијек водица освештавала. По народном казивању и предању под истим растом обдржавали су се зборови од прије 200 година и највише је народа бивало на бијели четвртак (по св. Тројпци) и на Малу Госпојину. У 1887. години. 6. У Б. Костајници у иротопрезвитерату дубичком, ца дан 25. маја, (види опширан опис освећења ове цркве у листу „Просвјета" бр. 23. ех 1887.) 7. У Козарцу у протопрезвитерату приједорском 31. маја у педјељу свих светих. 1 II И К. Одликовани 1887. год. ЈованЗечевић иарох и иадзиратељ протопрезвитерата бос.-дубичког одликован црвеним појасом због трудољубивог и својског заузимања око унапређења црквено-свештеничких одношаја у протопрезвитерату (служ. број 48. ех. 1887.) Умрли 1886. год. Захарија Поповић парох сочковачки 5. новембра. ОераФим Марковић прото маглајски 15. новембра. Антоније (Јовановић) Катанић парох стунарски 7. децембра. Плија Мајкић парох томински 19. дец. Лазар ТриФуновић помоћник пароха сочковачког 24. децембра. Ушрли 1887. год. Лука Берић парох дол.-пећански 9. јан. Крсто Орашанин парох Ракове Ноге 14. јануара. Димитрије Поповић парох Угодновића (протопрезвитерат тешањски) 16. Фебруара. Томо Поповић парох новоградски (протопрезвитерат дервентски) 27. Фебруара. Василије Стајић бивши парох сарајевски, који је уживао пензију од сар. српске правосл. општине 10. априла.