Дабро-босански Источник

Стр. 56,

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 4.

мјееец и звијезде над нама, па помислите како се оне крећу а једна другој не смета- обратите се на круг земаљски на ком расте биље и растиње, којим се хране сва жива створења свемогућега Творца, кога свака славе по свом гласу, а разумни човјек својим даром и говором. Све то говори да је Бог свемогућ и премудар. А пророк и цар Давид вели: „Дивна дјела Твоја Госиоди! Всја мремудросшију сошворил јеси (Псалом СШ. 24.). Зашто је Бог створио така дивна и премудра дјела? ГТТтд Га је побудило на то? Ништа друго него неизмјерна благост Његова. Он је по доброти и благости својој створио овај свијет, и све што је на њему. Он је и нас створио, не зато што од нас има какву потребу, него једино из благости своје, да би се и ми наслађавали у створењима Божијим и да би прослављали свога Створител>а. Да, браћо, Бог је благ и преблаг, а при том праведан и правосудан. „ Праведеи Господ и иравди возљуби" (псал. X. 7.) вели св. пророк Давид. Он по свом правосуђу награђује све што је добро а зло казни. Ако се кат-кад и догоди у овом земном животу да праведници не добијају заслужену награду, а зли —- казан, то је .зато што Бог прве испитује у добру, а пошљедње чека да се покају; но знајте, да у будућем животу не ће тако бити, него Кс праведни судија добре наградити а зле казнити. Питате ме, слушаоци, гдје стапује Бог? На ово се може одговорити овим питањем: гдје нема Бога? Помислито, шта би било с оним мјестом, ако би га Бог оставио — Бог, помоћу којега све живи и движе се. Ми говоримо да Бог живи на небу и св. храмовима; но помпслите, колико има на свијету христјанских храмова, у којима у исто вријеме жпви Бог. П омислић е који од вас, да кад је Бог у храму онда није у нашим домовима, или на другом

ком мјесту. Али не! Бог је свуда у једно и исто вријеме. 0 том говори псалмопјевац Давид: „Куда бих отишао од Духа Твојега, и од лица Твојега куда бих утекао? Да изађем на небо, Ти си ондје. Да сиђем у пакао ондје си. Да се дигнем на крилима од зоре, и прееелим се на крај мора: и ондје ће ме рука Тво]а водити и држатимедесницаТвоја".(Псал. СХХХ1Х. 7—11.). То својство, по ком се Бог находи свуда у једно и исто вријеме, зове се свудасуштијем Божијим. Бог је свевидећ, т. ј. Он све види, све зна — зна тајна дјела и мисли наше. Кад је Бог, као што смо казали, вјечан, свемогућ, праведан, свевидећ, то је очевидно, зашто је у свему задовољан и блажен. И тако, браћо моја, сад ви знате, зашто је Бог Дух знате, запгго му треба служити духом и истином —- и то не привидно, као на пр. ући у храм и стајати у њему. а мислима далеко бити од храма. Не! така служба је непријатна Богу. Бог је праведан и правосудан. Помислите шта нас чека на оном свнјету, ако без покајања дођемо пред праведнога судију. Бог је свудасушт, дакле ми можемо и дужни смо молити се Богу не само у цркви, но и на сваком мјесту. Бог је свевидећ, зато се постарајте да не гријешите не само ријечју и дјелом, него ни самим мислима. Бог све зна што је у нас на уму; знаде све што ми радимо и дању и ноћи. Зато треба да смо опрезни у мислима и дјелима. Стид нас је пред л.удима кад учинимо какво рђаво дјело, а како треба да нас је стид пред Божијим очима! Овако ако се будемо сјећали да је Бог близу нас и да зна наша дјела и мисли, нећемо гријешити, и тим ћемо получити вјечно блаженство. Амин! иревео п. п.

Живот светога апостола

и евангелиста Луке.

Свети евангелист Лука био је родом из Антиохије сирске. Из младостн учио је грчку мудрост и љекарство, те постане вјешт и добар љекар, а уз то и добар иконописац. Знао је језике, египатски, грчки и јеврејски и дође у Јерусалим, баш кад је Господ Исус Христос сијао сјеме своје божанствене науке, које паде на срце св. Луки као на добру земљу, и уроди богатим плодом. Слушајући божанствену науку, бољу отуда исцрпи мудрост него ли из грчких и египатских училишта. Научи се познати и вјеровати истинога Бога, па и друге вјери учити. Он постаде један од седамдесет апостола,

које сам напомиње у свом Евангелију говорећи: „ Јави Госиод и имјех седмдесјаш, и посла их ио двјема пред лицем својим во всјак град и мјесшо ". (Лука III. 1.). Између тијех бијаше и св. .Лука, који хођаше пред лицем Господњим, проповједајући божествену науку и говорећи да је дошао Богом обећани Месија. У вријеме страдања Спаситељева, св. *Тука ходаше свукуда и плакаше за Господом, који је својевољно дао себе на страдање, да својом крвљу искупп род људски. По васкрсенију Христову, кад је ишао са Клеопом у Емаус и разговарао се тужно еа својим другом о стра-