Дабро-босански Источник

Бр. 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 57.

дањима свога љубљенога Учитеља, јави им се Христос и утјеши их. У Емаусу буде на кечери са Христом, и познаде Сина Божијега по преломљењу хљеба. Послије нетнаест година Христова Вознесенпја написа Евангелпје, у којем је описао све што је сам чуо и видио, и у свом срцу љубав-љу написано имао. Свети Лука био је сапутник св. апост. Павла, и проповједао је вјеру Христову не само Јудејима, него и јазичницима у Риму и другим мјестнма. Из Рима се упути св. .Лука на исток, да проповједа науку Христову. Прошавши сву Лпвију дође у Египат, подижући свуда цркве, постављајући свештенике и учитеље Христове науке и болеене и болесне тијелом и душом лијечећи. Много је

страдао и гонења претрпио, те у дуоокој старости почине у Господу. Његово св. тијело пренешено би из Египта у Цариград за вријеме Константина сина вел. цара Константина, и положено под часну трапезу са апостолима Андријом и Тимотијем. 0 њему се говори да је изобразио икону Богоматере држећи младенца Христа на рукама, и друге двије иконе Богородичине. Видјевши Богомати свој образ проговори: „Благодат рођенога од мене и моја нека буде с тима иконама". Тако је св. Лука изобразио апостоле Петра и Павла, и од тада по свом христјанском свијету почеше се правити иконе у славу Божију и Богоматере, и на украшеније храмова светих. превео п. п.

Старе књиге.

Требник руком I Има 171 лист, утврдо незана кввига, али нити . има почетка ни свршетка. Садржај је овај : начмо испов^кданТа и т. д. (ја биљежим само што је црвеним словима написано) исице Ећпрлшаети его едина поедино/м8 иждит донеже адж-кфает, иглаголет е/и$ кротко сћ слир'книш: и т. д. сТе запре1ЏА1ТС1 тежча кл$да а. л-к. — и Лфе ОЕМД^к и т. д. — Свештеник чита молитву проштену и тогда дает ем$ капач) против^ скд^кланк!^ ижего и т. д. Овдје се набрајају епитимије, опомене, правила. — правило сккорнТи апостолскм и великаго ЕћсалТа и др8гк1х стк1. (па сљедују 12 правила): афели рфеши ицји ссл»у исправленп 8стол|8 ТШ. постник8 и т. д. — и) отрова^. и т. д. (Овдје на дну листова написано стоји: си тревреннк попа 0 Фда Гоикови^а) — опрорицлнТи. — овлћ^воканТи — ов8рТчолаки>х тол18жде запр-ћфенТк« подпамтк иже глаголелш вВрТгоаани скжигакчјЈе иШни^ ккресе (ваљда крсте се) з. л^кт дане причест. — КжитТа стго андреа иже ^а ради о8родиваго. — ожена)( арл^еиопбл. — иже вк ^алкидои*к сти^к ( С тцк афе чТе отроче нераденТа ради $л1ретк некр*кфено г л^кт. да се прич. — оТноц-кук — заскфанТе вел. ексил . афе пр-кзвитерк или инок нечктет чксов^к н^кст достонн 8асти. — никифора цариградскаго, правило 31. — великаго василТа. — ишоснк^ вел. василТа. —тогожде.зго сквора Дх окни шцк афе исповФстк колј 8

писан минејски. гр^к испов'кдаЕшагосе и т. д. — Дго сквора 8ако недостоитк простб оукорит сфеника и т. д. — зго сквора 8ако неподовдетк лк»Д"кии)л\ и т. д. — апостола паула афе кто илјлт враждВ и т. д. — типикк — и сотим је све ово свршено на 31. листу. Одмах затим иде: Посл^кдоканТе кк1ваел\о ш оускпши^ к^клц-к^к. Офеникк клагослокен еог и т. д. Ово је већ писано другом руком и ситним словима да се једва прочитатс може, на седмом листу овога посљедованија записано је: тревник попа Фда иваноки^, и ништа више. — лЈолитка разр^кшенТк надгрокол* оулшракофи^к. литва д^окнаго шца Кпоустнаа нзже ндпи ■ сакше кк роукоу оумиракфаго ккложити. Посл-кдоканТа виваели над к$тик> о^скпши^к.И ово је све свршено на 24. листу. Даље иде: Олбжва и>сфенТк» лмсл^. да сккеретсе. з. попок. икксипактк пшеницб и сол ккклк»до, иречетк. а. поп. и т. д. Ова служба писана су три листа, и то првом разговјетном руком, а сљедећи 13 листова писала је друга рука ситним словима, пак онда опет трећа рука крупним словима написала је осам листова; дакле у све 24 листа. — За тим иде: СлВжка и>свефенТге воде има седам листова крупним словима писани. — За тим: лЈолитва к»же глаголетк ар^иереи, или