Дабро-босански Источник

Стр. 90.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 6.

Јест, тада је било много мудраца у Јудеји, али су они били мудри само за себе а не о Богу; они су тумачили слово Божије како су хтјели а заповјести Божије чували су како им се допадало; они су се поносили са својом безумном Фантастичном мудрошћу, заборављајући шта им је рекао Господ преко пророка „ Погубљу њихову мудрост и ушају ош њих разум " (Исаија 29. 14.). Али нијесу били таки пастири витлејемског стада, они нијесу иомишл.али на своју памет и мудрост, него са скромном простотом срца свога, пазили су на слово божије, и сасвим срцем и свом душом трудили су се, како ће испунити слово божије, и оно што су чули и виђели, и зато се обистинило у њима оно слово Господње, а то је оно што утајено од мудрих открило се простим безазленим пастирима, који су били готови да слушају и извршују добре савјете. Ето браћо, таки су били пастири витлејемски, па зато су и први удостојили се да чују радосну ви1 - ест о рождеству Спаситеља нашега Исуса Христа. Благочестиви Христјани! Ви по вашему занимању и имању подобни сте пастирима витлејемским. Ви више пута бивате прекорени из узрока тога што нијесте великог знања, и та простота ваша у разговору и животу вашему више пута бива узрок да вас клеветају и руже а и ви сте се уобичајили да говорите о себи, како сте л,уди неуки и незнатни. Али није тако моја браћо, не сматрајте христјанску простоту за поругу и клевету, не није тако; смиреност и простота срца довољна су да је искрена а у исто доба да је удружена са послушношћу и покорношћу к вољи Божијој и заповједима наше свете матере цркве и вјерност од Бога нам даним властима. Смиреност говорим да је простота срца и добродјетел,, с којом можете угодити Богу. Божествени Лука говорећи о пастирима примјечава, да су, кад се Христос родио, били будни и чували су ноћну стражу о стаду своме. Ево како треба да и ви будете подобни пастирима витлејемским. Спаситељ наш родио се у ноћно доба, и сви онда који су се налазили у Витлејему спавали су снокојно, само су анђели били будни, чудећи се великом таин

ству преславнога рождества, будни су били и пагтири витлејемски да изврше њихову дужност бдјашше и чуваху сжражу ноЛнују о сшаду својему и . Сваки од нас као човјек, имаде дужност на овоме свијету, јер рађа се да испуњава дужности своје као човјек и према Богу и своме ближњему, да угоди Богу и најпосље да добије вјечно блаженство у царству небесном. Онамо не ћете бити питани, зашто нијеси постао богат, великаш и славан међу људима, него ћеш бити питан: јеси ли испунио тачно своје христјанске дужности, не ће питати да ли се трудио за своју корист, него јеси ли љубио свога ближњега. Будите даклен браћо моја, вазда готови и ревностни у поштеним пословима, трудите се и радите у колико вам допустиле буду ваше могућне силе, вазда славећи и благодарећи Всеблагога Бога, на корист себи и ближњим својим, да будете тако подобни богољубезним пастирима витлејемским, да угодите и задовољите као што су и они угодили ономе, који се ради нас и нашијех гријехова родио и на земљи јавио. А витлејемски пастири како су чули од анђела за рождество Спасптељево, одмах су похитали и дошли да му се поклоне, а та вијест о Спаситељу била је за њих особито радосна, по жељи што скорије да му се поклоне, толико их је велика радост била обузела, да су све оставили и брзим корацима корачали да испуне њихову најсветију дужност. Ево браћо моја, колико је похваљено дјело пастира витлејемских, па зато треба да се често сјећате њих, и трудите се да будете и ви као они. Када зазвони на светој цркви звоно, које вас позива на молитву, тада оставите и ви сав ваш посао и похитајте с вјером и побожношћу дому Божијем, да благодарите Богу за његово человјекољубије и да му се помолите искрено за спасење душа ваших. Али како жалим и уздишем када дође света неђеља или који други празник и погледам како није црква пуна Христјанима као што је данас. Даклен за љубав онога, који се данас родио и на се тијело примио, често и уредно долазите у цркву слушати света правила и да се Богу помолите од свега срца и са пуном побожношћу да се спасете у овоме и будућем животу — Амин. П. Венијамин.

Б е с ј е д а при освећењу српске цркве у Градачцу 8. новембра 1887. год. Ва имја Оца, и Сина и св. Духа. овога мјеста; јер су довршили оно, око чега су Благословени слушатељи! Данас је се заузимали и трудили; постигли су оно, за овдје свечан, весео и радостан дан, радостан чим су жудили. Направили су ову цркву, за свакога Хришћашша — за свакога Србина овај свети дом божији, у коме ће се премило-