Дабро-босански Источник

Ер. 6.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 87.

да иду путем хришћанске науке и морала, путем дакле истине, правде, поштења, чисте а скромне побожности, путем на коме стоји написано: „Чинп добро некај се, чини зло надај се!" Овај вијек јест вијек напретка али за оне који настоје скрштених руку, већ све што се може чине да знањем — просвјетом оснаже дух и њоме осигурају свој опстанак. Школе, корисне и поучне књиге и листови јесу носиоци тога напретка, те струје, која л,удство упућује и носи сретнијем стању, стању каквог је небесни Отац намијенио човјеку. И ми оставнмо дакле оно: „Плети котац као и отац" и „Овако су и моји стари радили, па им је добро било" па примајмо и усвајајмо све, што ће нам знање и свијест развијатп а имање побољшати. Не оклијевајмо! И у то име шаљимо дјецу нашу у школу. Ми пак који знамо читати, набављајмо и читајмо поучне књиге и листове. Отуд ћемо се научити много нечему што ће нам служити на срећу нашу; но не примајмо све за готово, него одаберимо оно што се слаже

са особинама и осјећајнма народнпм. Но невоља је што већина народа нашег живи у таким околностима, да му је немогуће слати дјецу у школу, нити књига има тамо приступа. Куће по селима су раштркане и ријетко да у ком селу школа и може бити. Огријешили би се и не можемо рећи да је народ немаран и равнодушан према школи. Та многе су незгоде. У варошима је опет много повољније, али признати се мора да варошани не полажу толико на књигу колико би требали. Ипак има начина да се народ о својим животним потребама обавијести, и пошто сазна ове да се упути, настави и т. д. Тај благодетни посао, позвано је свештенство да врши, и сво1у паству на пут прави да руководи. Ко хоће да се о том боље увјери нека купи књигу: Свештеник Јован Оберлин, или шта може учинити ваљан свештеник у својој општини, коју је књигу о. год. издала „Матица Српска" из задужбине Петра Коњевића а не стоји више но само 10 новч. С.

VI. Катихетичка бесједа.

0 Богу као Творцу свијета Вјерују во јединаго Вога Ошца, Вседржишеља Творца....... видимим же всјем и иевидимим. Наша св. црква, која нас је научила да је Бог један по суштеству а триличан по лицима, учи нас даље да је трилични Бог створио овај свијет, кога видимо и на којему живимо, и невидпми свијет или ангелски. Но пошто је невидимо створено прије видимога, и ангели пошто су створени прије људи, зато ћу вам данас говорити о Богу као Творцу невидимога свијета или ангелскога, а идуће недјеље ћу вам говорити о Богу као Творцу овога видимога свијета. Ко су дакле ангели? Ангел, браћ .0 моја, ниЈе ријеч српска него грчка, а српски ангел значи вјесник. А вјесницима по томе се називају они, које Бог шаље да нам јаве Нзегову свету вољу. Када су створени ангели? У библији има тако звана књпга Јова, и тамо се вели овако: „Јегда сошворени биша звјезди, восхвалиша Мја гласом велим вси Ангели Моји и (Јова XX XVIII. 7.). Из тога се види, да су ангели створени прпје свијех видимих ствари. Шта су ангели по својој природи? По својој природи ангели су дуси безтјелесни, обдарени најсавршенијим разумом изнад свију људи. ВБихов је разум свијетао, њихово је познавање савршеније и јасније од нашега људскога. Но има тајна, које су и од њих са-

невидимога или ангелскога. кривене, и које је Бог за себе задржао, јер је Он једини свезнајући. Пошто су ангели без тијела, зато им није потребна храна ни одијело. Ангели у једном магновењу могу сићи с неба на земљу, али у једно исто вријеме не могу бити и овдје и тамо. Они могу проћи кроз затворена врата, могу и у нас саме ући а да их и не примјетимо, па зато се по својој ангелској чистоти изображавају са крилима, од којих они као дуси немају никакве потребе. Ради чега су створени ангели? Ангели су ради тога створени ради чега и људи т. ј. да би славили Бога, да би Га љубили и испуњавали Нзегову пресвету вољу. Тако је Бог послао архангела Гаврила да благовијести пресветој Дјеви Марији зачеће Сааситеља. Ангела је Бог био послао Авраму да му уздржи руку, којом је био подиго нож да закоље свога сина Исака. И сада се шаљу ангели свима благочестивим људима, ради руководства њиховог у Дарство Небесно. Међу овим светим ангелима има их, који су близу нас, који нас од саме колијевке непрестано до гроба прате, а ти ангели зову се ангели-хранитељи. Да ли је уза сваког од нас такав ангелхранитељ ? Јест, и о томе нема никакве сумње, јер о томе говори сам Господ Исус Христос: „ Вљудише, да не ирезрише јединаго од малих сих: