Дабро-босански Источник
Стр. 62.
Д.-Б. ИСТОЧНИК
Б р. 4.
још постоји сваковрсних споменика са разним шарама. Село Шиповљане, добило је своје име од неког племена, како народ прииовједа да се звало Шипкић, које је већ сасвим изумрло па је то име остало на истом селу. У овоме селу имаде врло важна и знаменита старина, која се још и дан дани код нашег народа врло добро уважава као закопину и за коју приповједа да је ту манастир био, коме се још и данас добро зна за темељ. Темељ овога Манастира јест у дубљину 105 педљи а у ширину 52 педља. Сама зиди^на окренута је на источну сграну, као код свију наших српско-православних цркава и Манастира, Ова закопина од манастира налази се на међи доњега и горњега Унца, управо онђе, ђе се са њом састаје вода Висућица, која тече из шанине Јадовника. Код овог красног и умиљатог мјеста имаду велпке брине (обале) и стијене, и тако изгледа, као што народ тврди, да је некада просјецано ово мјесто куда сада тече вода Унац, и то из горње жупе у доњу жупу, због чега се и зове ово мјесто склоп. На реченом склопу био је све до окупације, до 1878. године мост, који је био у висину 10—12 метара. Са истог моста приповједа народ, кад би што с њега нало у воду, па макар колика вода била, није се никад у води угушило, већ је опет са помоћи божијом на суво испливало. Около овог св. мјеста имаде и данас сваковрсних стабала и дрвећа, као: дренића, храстића, јаворића, јаеенића, кленића и т. д. Од велике радости и да се неизгуби ова красна и дивна наша старина, овдје се у сваком већем празнику чини св. божеетвена литургија и народ се састаје и долази из свега доњег и горњег Унца, а особито буде највише свијета о великој Гоепојини као храму истог некадањег православног манастира. Покрај исте знамените старине има још једна важна старина, а то је град Висућ, о ком ће послије бпти говора. Код ове старине било је као што се и данас налази врло скупоцјених ствари. Сви стубови ирави је мермер камен био изрезан, као да је од сира, те и сви праговн на доњем крају и данас се познаје урез, ђе је петица од врата стајала т. ј. мјесто гдје су врата била ужљебљена. Потписа имаде врло много, као*и разних плоча и споменика, но исти натписи не могу се тачно прочитати јер је Осман Бег Бајбутовић све ђе је год био натпис дао га је искршити, а и сам је однио једну плочу лијепо отесану у облику четверокутном, па је узидао у свој подрум, па и сада однио је и још носи и себи зида чардак. Прије окупације на неколико година дошао је био Ферман од турског султана, да се на овом мјесту гради црква и народ је то једва дочекао и почне чистити исту закопину — развалину, али бези са својом силом недадоше, већ кукавни народ рашћерају, бијући их и псујући.
Једна старица, којој има 101 година старости приповједа да је више нута чула у очи већих празника глас иопут црквеног звонца. Када доће прамаљеће, овдје је врло лијепи и угодни мирис од цвијећа и разноврсних трава, поред особиго чистог ваздуха. Овдје мало и снијега нада, а кад мраз на другом којем мјесту пане, овђе само роса пане. У овој парохији нема старих књига и других знаменитости.
Опис града „Висућа". Град Впсућ граничи са сјеверне стране градином и Доњ. Унцем, са источне Црнчића брдом; са јужне стране водом Висућицом и Видовим селом, а са западне стране селом Надграђем. Град Висућ је саграђен на једном врло узвишеном куку, који изгледа иопут каквог чуна, т. ј. са свију је страна равно узвишен, еамо је до Градине на сјеверну етрану у савезу са градином, те је овај савез просјечен, тако, да се тешко ко може на исти град попети, јер неможе човјек од страха гледати, а камо ли, да се попне на град. Стари људи нриновједају, да је између градине и к}жа, на ком је град озидан на нресјеку био од гвожђа узвишени мост, који се могао по потреби скинути и онет ставити и намјестити. Вода Висучица, која тече красним и умилним жуборањем из планине Јадовника, тече управо крај кука, на ком град ностоји. Около цијелога града озидана је авлија (двориште), која је и дан данас у добром стању. У граду пмаде много зазидака и призидака, магаза и т. д. а између свију ових зазидака и призидака најглавнија је кућа, која се налази управо у средини града, за коју народ приповједа да је у оно вријеме у њој становала Црна краљица, што је и град њезин био. Кућа за коју народ приповједа и коју сам видио јест озидана од најбољега "материјала, а унутарњи њезин промјер јесте у дуљину 14 метара а у ширину 7'5 метара. У овој кући налази ее у куту до воде Впсућпце једна пећ, којој је унутарњи промјер 1 -метар; димњак је исте пећи спојен са димњацима оеталих пећи. На Ј. 3. страни до воде Висућице имаду на кући у приземном кату (спрату) 4 нрозора у висину 95 цмет. а у ширину 65 цмет. У горњем кату имаду 3 прозора тродупло већи од приземних. На СИ. страни имаде 3 нрозора иете величине као и приземни. На СЗ. страни налазе се велика кућна врата, која су у висину 2'5 мет. а широка Г6 метра. Још се и данас налазе греде од тавана, којих имаде 25 комада, оне су од најчвршћег храстова дрвета и још су у добром стању. Пред вратима ове куће имаде врло лијено украшен киљер (соба за оставу ране), али су га разорили Турци, у нади да ће наћи какви новаца. По врх куће имаде у куку један магазин у висину 3 метра, а врата