Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 109.

римску цркву, све суврс.мене расколе и анти- 1 истпнитог учења свете христове цркве, него да хришћанска друштва, која својом науком и радом одбране паиство и да језуитску догматику сачутолике ударе наносе пимокатоличкој цркви п вају цијслу и од масона невредиму. то та љихова западном хришћанском свијету. Осим тога су н борба има врло малог, тако рећи никаквог уссаме анатеме бацали на слободно зпдарство као, ијеха: јер су масони носредетвом својпх близу Климент XII 1738. год. : Венедикт XIV 1751. 8000 ложа ухватили корјена у цијелом човјеттву. Пије VII, Лав XII, Пије IX 25. Сентембра 1865. Масони имаду и своју прилично велНку А осим иапа, против којих масони највише ра- литературу, којом своје идеје ширс по свнма тују, и други богослови и писци римскс цркве земљама. Од књига да споменем: „НашШсће коде с њима полему. Западни богослови у својим , 8ећпГ1еп н(јсг г. " РгеЊеп^. 1805.; „Ак1гаа полемичким снисима нредетављају слоб. зидар- Тазсћепћисћ Гпг ГгеЈшаигег иеие Ро1§е" 1.рг. ство као револуционо друштво, које подконава 1882. ; 1)ег РгеттигсгћипЛ". I). Ве1(1е1 Ј.р/. н рушн оснор. иолитичком животу сваке државе: 1870. ; Кош шк! <Пе Кгепнаиге'! уоп РћПоегевГоз које је раеадник евију јереси и које је особити аиз с1еш Рог1и °1е818сћеп 1874.; и гореспоменута н нарочити непријагсл. н религије и цркве. Но брошира на руеком језнку: „Современое макатолички иисци ношто не воде борбу са масон- сонство" и т. д., но којој сам радио овај ством ради одбране и заштите хришћанства и ј чланак.

И с к р и ц е.

Човјече, угледај се на мрава, који пити је орач нити копач нити га нгго приморава да радп како ревно и трудољубиво прибира и еаетавља себи храну; иа буди мудрија од њега, користи се паметно расноложпвим срествима, кад ти је дао Бог свијест и разум. * Човјече погледај на пчелу, која тако жарко љубп свој род, и 'сме, и врши свој посао, трудећи ее неуморно да својим знојем прибави себи и друштву свом нотребе а човјеку насладу; иа и ти који снагом и разумом много и много надмашаш и превашлазиш пче.ту, буди у толико вриједнији, уреднијн и тачнији, те свој живот и

рад удешавај еам себи на ереКу и радоет, а ближњима својима — народу своме и цркви на корист. * Човјече у одговору на свако питан.е и у изражајима буди спор, алп у раду и нослу неизостај, већ журно иди нанријед! љенивац много лежи, дуго снава, послије зијева и дријема, а на иосљетку дође да ништа нема; ностане сиромах, просјак без куће и кућишта. X р ђ а г в о ж ђ е у н и ш т а в а, нерад и љ е н о с т ч о в ј е к а, њ е г о в у е н а г у р а с л а б и и н м а њ е у н р о п а е т и. Арх. Венијамин.

Конзисторијалне окружниIЈ,е. свему свештенству Дабро-босстске еиархије, Бро.) 152/екс 1883. ОкруЖНИЦа Од Наше архијерејске стране, желећи бољи кви се предмети предају и по ком методу ? Учинадзор над православним школама нмати, иози- тељи и учитељке гђе су науке свршили'? п кавамо дотнчно свештенетво. да у споразуму са кве су народности'? њпно понашање према м.таСрпско-православним оиштинама, преко надле к- дежи, школп н иароду, и какав уепјех постоји у ног нроте, извјештај ноднесу иашој конзпсторији, | школама? Учитељ и учигељке од куда уживају најдал.е до два мјеееца, о Сриско-православним плсту"? Има ли мјеста у протопрезвитерату, гђе народним школама, и то у овом реду : би се могла школа отворити? и каква нрипомоћ за њу потребује ? — Свештеницима по наредби 1. Да ее у навјешта/у назначп : колико у виеоке ц. кр. земаљске владе налаже се да сваки ком протопрезвитерату има школа мужких и жен- свештеник у оном мјесту гђе се иалазе комуских '? јесу ли оне комуналне или вјероисповједне? налне школе предаје вјеронаук својим једновјер колико у њима има православне дијеце мужке и цима, а ако б])ој дјеце прелази преко 20. постаженеке? ко их учи молитвама и предава кати- раћемо се да за свој труд награду годшнњу до хизис ? колико има разреда у свакој школи'? ка бије. Примјетило се је овде у Сарајеву, у ц. кр.