Дабро-босански Источник
Стр. 122. >
Д.-Б. ИСТОЧНИК.
Бр. 8.
Ту код оног села с јужне стране на обали нмаду | зона траје 4 мјесеца, а кад нема хаџија затворене агемције разнијех паробродскнх друштва. Од села ! су и агенције. У години 1880. прошло је мухаовог с другс страие, на нјешчапој пољаии, има мендански хаџија иа „Ћабу" 93,350, и то но цеколико бупарова живе воде, покривени великим сљедећој таблици швађеној из араиског журнила четвероугољним гвозденим бачвама, као сандуци,; „Ељџеваиба", кога уређује Се-ди м Ф а р е с, н ту иод чадорима искупљају се н одпочивају ј СФендија, а ирештампан па Француски у „Рћаге многобројни поЈшоници, одаклен их вапори на хи-! (1' А1ехап(1г1е", те ако је пстинит рачун селимов: л.адс крцају до у Џеду, а оданде иду сувијем у то на свему земном шару има 175 милпона МуМеку н Медину. Тако их опет и враћају. Та се- хамеданаца.
Хаџије у години 1880.
Поклоници мухамедански.
•110 мору.
по суву.
Колико исте народности има У држави ?
Подајннци султанови
8500
1000
22000000
Мисирци или Египћани
1000
5000000
Марок, Алђир, Туние
СООО
- —
18000000
Арапи из Јемена-Оман
3000
2000000
—
3000000
Вахабиги
—
5000
4000000
Арапи из ^Хеђаза
—
22000
2000000
Црнцп из Судана
2000
—
10000000
Нрнци нз Занзибара
1000
—
1500000
Предгорје Добре надежде
150
(-?)
Персијанци
6000
2500
8000000
Индијани нодајници инглезки
15000
—
40000000
Малаги нодајницн дански
12000
—
30000000
Кинези, Монголи
200
—
21000000
—
5000000
Авганистани и Белуђистани
?
—
3000000
Свега . . .
61850
31500
• 175,000.000
Код овог аранеког села у Реиту, има ири- има пет врела бл.утаве воде, која натапа финнкс лнчно финикових стабала, као и једна врло до- или хурме, алн није за пнћа. Иокрај истијсх има бро уређена п зидом ограђена манастирска ба- и једно вруће сумпорно врело, те су још узгор шта, са разним воћкама, лозом и поврћем, коју зиданс п одјелп лпјепе некадашње бање, коју ће залцјева мазга, вадећи воду на чекрк. сад монастнр да оиравља. Уза те зидине стојп На сјеверној пак страни, нокрај онога дру- нроста зграда п ншрока авлија, а у огради горња гога села, пушкомет добар од мора, а под сами- голема башта, ђс монаси суше хурме на суву јем вијенцом ириморске камене иустаре, у мана- Финнкову лишћу, а од лошијега нлода пеку растпрском је посједу и оно мјесто, ђс је некада кпју. Коштице од истијсх хурма служе им у мјеМојсеј нашао 70 родних финикових дрва, која се сто дрва. Свака друга воћка и новрћа угине у сномињу у светом нисму. Има пх ту сада и пре- тој башти. ко 10 хиљада, те сваке године од најбољег плода, Реит или Џебел-Тур, знаменит је и по томе, шаљу Кедиву на дар по којн товар. V тој башти што су варвари и незнабожци ту изсјекли 10