Дабро-босански Источник

Бр. 8.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Стр. 123.

монаха, 295. год. по Христу, а еуврсмеио и на Синајској горн 21ог, тс сс укунно светкују 14. Јануара, нод нменом : Си.лп.т, 40 мкуеинш., нже ш. 1 'ентт.. Мзјш даље од тог мјеста, царнда Је.тсиа иоднгла је би.га монастир, који јс у 11. вијеку разорси. У Реиту сам иробавио 4 дана, н врло нријатељски био угошћсн, но особитој наредби владнке Но ])Фирија. Он ми је нрепоручио бпо да с.гужим н благословим ту малу онштину, што би и учннио да сам сс туда вратио. Кајем се што сам то нронуетио на проласку, јер сам био у цркви на Мптров-дан. Том ириликом опазио сам на вечерљн један благочестпви обичај, који је досга сличап нашој „Слави" или „Крсном имену", и вриједио је да.га сноменем. У тој малој онштинн бијаху тројица Димитрија. На вечерњп сваки од њнх донесс на велнком нослужавнику по 2 просуре, 3 велика ишенична љеба добро уређена и печена; смотак воштаннца, пшенице, уља и вина у боцама, лнсту са написаним нменима и иеколико грошпћа замотана у артију, па то свс прекривено чиетпјем свнленијем рубцем. Сваки свој иринос поставн на мјесто, ђе се свпјеће дају. Просуре, иоменнке, свијеће и грошпћс, послаше по својој дјеци у олтар елужећем јеромонаху; а оне велике л>ебове црквењак норсћа па прекривсном „траФуну" на сред цркве, сложпвшп их у три реда једап на други, алп тако, да ниђе недођу два заједио из једне куће. Пшеннпу и бочпце са уљем и вином такођер метнуше нокрај љебова. Ношто се сврши литија и стнхире очиташе, Архимандрит ми донесе из олтара Енитрахиљ и ОмоФор, а служсћи јеромонах и ђакон, са оном тројицом слављеника, нринесоше ми нред трои то све радн благослова, уз обичну молитву: „Госиоди Исусе Хри-

сте Боже наш, благословнви нјат хљебов и пјат тисјашт насптиви и т. д. Но благослову хљебова,* ја пољубим онај најгорњи, — као у нас у Боснн што сс чини, — а слављеник, кога је онај љеб, НОН1ТО метаниса преда мном, узе из моје руке свој љеб, пол.убпвши најприје моју руку па онда л.еб, а ја њега у чело. Тако н она друга два учинише, и за то доба пјевачи су пјевали: „13огати обнпшташа" п т. д. Оиа три љсба нонпје ћс оии својим кућама за Фамилију, а оне оетале издробише на крупне комадиће, и ја сам их раздјслио монасима и чељадима, најприје мушкима па женекадији. Жене им стоје гори одвојено за решетком, као обично на нетоку, а загрнуте су пеке дугачким бијелим авлијама, а неке црносвиленим прекривачима до земље. Приетунајућн скромно са поклоном нримаше деције у норетку. У опште су у црквн сви побожни п без разговора. Мушкарцп су бријаних глава, тс носс неки Фесове а неки бијеле турбане и антерије, као и мухамедаици. Нски етарци н у црквн стоје под капама или у малим бијелим каннцама, скидајући их на великом входу, и још при иеким молитвама; млађи мушкарци шпшају косе. У кући су причекани, само бн им чистоћа могла бити боља него што је. Ја сам већ за полазак на Сннај. 0. Архимандрит Григорије нареди, те се за мене оседла јака мазга, нокривена „пули рисовином", н узде нарешене као да ће у сватовс. 0. Јосиф , мој Никола и онај искушеник, насандаљише се на дсве поврх пртљага, на и она два каФеза с нилићнма турише онет на товарне утрешељке. Чуднијех манитова, рекнем сам у ссби, куд ће е овом јадном жпвнном да се мучи п зијева на овом огњу, крештећи и прстурајући се једно преко другога, на сваком кораку деве и замаху товара!

Поздравни говор*) Благочестиви христијани и драга браћо! јати, да јс такође и моја душа желила н ерце Ви одавно чекате драга браћо мој долазак чезнуло, да се нгго прије у вашу ередину преу вашу средпну; ви одавно чекате моје елужење ј селим, п да вам нреподам благослов свевншњега у овом мјесту; ви одавно нзгледате кад ће и Ма- Творца неба и земље, п да исти прнмајући са глај доживјети једном, да свјештенпк у њему њнм такође примите у ваша срца пову силу носгално буде ејсдпо; ви одавно очекујетс кад ћу божности, мира и љубави христијанске. вас једном благословити као својс Богом чуване Тонлу жсљу моје душе, која је вас обузинарохијане и вјерие сннове нравославие цркве. мала од оног дана кад сам нменован вашим свешНо слава и хвала Гоеноду Богу, вашс жсље теником, Бог је милоетиво испунио, јер ето вису се ето испуниле. , дим своје возљублење парохијане и находим се Мир вам и благодаг од Господа нашег Исуса у средини вашој. А љубав коју ми указаетс нри Христа, драга браћо моја! мом доласку у вашу а сада моју варош, н сад Видпвшп вас готово све искупљене данас 1 и увијек иенуњаваће душу и срце моје као еа код овог свстог чина освећења воде, нећу зата- лпјепом усноменом. — Поздрављам свс вас од првог до најмањег, *) Држан 20. Аугуста 1886. г. кад сам дошао у Ма- п старо п младо, н мушко п женско, сви мени глај, ириликом оевећен.а водиде у једној башчи с. Б. милн и драги благочестиви парохцјани моји, које