Дабро-босански Источник

Бр. 8.

Д.-Б. ИСТОЧНМК

Стр. 121.

учитељ: „сви ви имате је.дног Отца| небееног, и ви сте сви браЂа међу собом", даклсн ј е д н а к и и р а в н о н р а г» н и? Незиа се ни то : имаду лн онн горе жптељп на Јулитеру, Венери и Даници — „бсзгрјешније" н „нећогрјешније", „свјатјсјлптје", „самодржавњејшнје" н „нревишљије" каква својства и савршен етва нрилнче само ономе горе Творцу п Сведржцу Богу, а људи му дају тек ноложелу најмању титулу! Хтједох да будсм готов и са овим граматнчним срагљеиима. али пусги сан и опет неће на очи, а поноћн већ нревалило. Ум који сам већ давио иодчинио н вјерн и св. ппсму, опет наканно да завири у свашто, као љубопптљиво дијете у затворсну кутнју, нак иита: Ако горјс има житеља, то, да лп они имаду п к а с т а као ми овдје на земљи, т. ј. лордова, баруна и гроФова, мплијунпста и лроејака без зараде? Имају лл „раје" п робова? Најнотље, имаду ли н овпјех нашп мода, иа прнмјер: самара (турлира), дугије шл.слова, на иовим и здравнм аљинама, пмаду ли (без нсвоље) висећијех крна и закрна иа и ренова, набранпјсх рпта н шенута? п да ли је винш еталсж роб гарова, црлова, зелова и бјелова, кучади, мачади и другијех „нхже љест числа? коју живину редовно перу, чешљају, хране п ноје с таком Тгасијом н стрпљсњем, као а,а су им рођена дјеца н љубимци! (А камо снрочад?). Ако је вељу све тако н код онијех житеља на звијездама, то онда Бог нарсдЗо на нод љима содом заватрио п све отишло у пронаст и џомбос! II у том срднлу скочпм па ћу у кабпну — прућити се, и, ако могао заспати, да ми мозак ночнне од толиког нанрезаља и ФплосоФираља. Идући кроз тијесни и тек мало освијетљени ганк између кабина н астала, зане мн нога преко једног гајтаиа да у мало неносрнух на нос, уплашив се прилично, кад скикну једно црно штене лод мојим ногама. Ето ти га на! Једна госпођа, која злом срећом путоваше чак у Бомбају, због врућине отворила кабину, нак лежећи држи оно штене на пријузи замотаној око рукс, н снава! На скику штенета, она се тргну и нсшто промрмља иза сна, а ја реко: нардон! и умако у кабину, без даљег сијасета н белаја! У Реит или Џебел Тур нриспјели смо у 77 2 сати из јутра 24./5. Новембра. Лађа стаје доета далеко од обале због илитка дна. То је иоељедни пут ове сезонс пароброд свратио у Реит, јер нема посла, н мени је у добро дошло иошто сам умакнуо или заштедно иуна трн дана, које бн сувијем путем морао ићи на камили, плн у све до 6—8 дана метанишући непрестано и иреклањајући се са гетегае, колнко год пута дева коракне. Архимандрит Григорије са општином дођс у барки, да нас извезе у метох, кад је од грчког консула разумио да смо ту, који се првн извезао послом на суво. —

Вриједно је да кажем коју о Реиту. Лежи на самој морској обали. Овдје има лијен монастирић са 8 монаха, а метох јс Синајеког монастира; љегово ново здање са лијепим ћелијама гледа на морс. Одма уз монастир има једно 20 кућа православних Арапа са 115 душа. Најотмепија двојнца од тијех јесу консулн, илн почаснп агенти руски и германски. Они неимаду канцеларија, секретара,- ни печата, јер ниједан нсзна читати ни писати! Имаду само табле више врата грбове и бандијере на својим равним крововима. При момс доласку један нетакну на дирек заставу, а дошли су п у барки с архимандритом да ме ириме. Кад им вра!:\ визите, једва сам прошао кроз љиове тјескобне авлије, у којима нландоваху козе и магарад. Онп су сељаци и шехерлнје, а сви у опште „шпекуланти", лнФерџије, кпрпџнје, рибари и возари, који на својим трабакулама иреносе робе и путнике у Суец, Цеду и обратно. Спновп те двојице консЈла, нјевачи еу у цркви за лијсвом пјевницом, на арапском језику, јер су нх родитељи слали у Капро, те У „мејтеФу" (школи) научилп читати н пиеати. Један од њих набадаше но нешто и Фраициеки, коликоија. Ту пма и једна џамија нокрај карауле, а мало даље јужно п сјеверио по једно село аранско-мухамеданско, од 200 душа жнтеља; до ове годнне били су пуке Фукаре, у поднуном смнслу те ријечн, јер нијесу окретни као онн ирви, којпма евронљанп иду на руку. Само су сс нешто поиравилн и подкожили ненадним случајем овпјем: У Аугусту 1887. пловила је једна ннглеска лађа за Индије, накрцана нуна разном маниФатуром и свакојаком робом, у вриједности нреко 20.000 лира иггерлинга. Иа како је калетан „мрвичак" новише био пујуцнуо, командира на већи огањ нод котлом, а невјешт морскоме тлу, јуначки наћера лађу на стнјенс, ђе се вапор заглави, разбије н потоне <1 сати од Рента Узалуд су га друга два вапора дошавша нз Суеца истезали, немогоше га ни смјеста помакнути. Реићани од обје религнје, потрче одма као орловп на лешину, па вјешти гљурању П иливаљу, ночиу вадити робу и крпјући преиродавати које куда. На један дијел доцније узму у иомоћ и неке Малтезе са справама и машинама, те не само да су сву робу извадили, иего при моме нроласку почели су и сам вапор расклаиати, кога еу Мнглези ј већ и заборавили. Ту се могла велика труба добрс чохс купити за три — четири налолеондора, а према томе и другијех ствари. Гледао сам ђе : Бедуини у нустињи нуде за два гроша (16 новч.) велико пакло добра дувана, нп мало не поквареног у маснијем обмотцима. На обалн Реита виде се развалнне тврдињице, коју је поднгао неки Султан Селим. И док иебјешс вапора и Суец-канала, ово је мјесто било доста живо и главна тачка куда иролазише каI равани из Индија и Аравије за Египат и Европу.