Дабро-босански Источник

Стр^ 320.

нем да носматрам његов занат. У томе граиу п сјајни мјесец, да по ријечима пророка Давида, и он са звијездама предузме своју ноћну владу: „ С отво р и л ј е с т Господ л у н у II з в ј с:) д н к о о б л а с т н о ш т и, ј а к о б л а г, ј а к о в о в ј е к м н л о с т ј с г о, а л п л у ј ј а. Мени се још не дријема, нак зато нређем на ону сграну одкуда мјесец грије, н сједнем на клуну, подиимивиш главу на руку. Натуриле се некакве мисли о води и конну, пак одоше чак у прошлост о прелазу Мојсеја са Израиљћаннма иреко овог мора, кад ес чудом Сожпјем растуиило. У оно доба црвено је море било на некијем мјестнма много шнре него данае, а за цијелн дан хода дул.е ниже Суеца. Израиљћани су га прешли изнад ове вароши. Шта ли су јадници јели у овијем голим нрљугама и пуетиљама? помнслим у ееби, и колико је муке имао њиов вођа Мојсеј гоњен од Фирауна а сусретаи од Амалићана и другијех непријатеља? док се већ на посљсдку храњени небесном манном н штићени Божијом деснпцом, након 40 година скитања п тумарања једва докутураше до Палеетине, под Псусом Навииим. У тијем мислима отрже ми се ноглед на летећу звијезду, за коју нам срнски народ обично рекне: „сно ! побјеже сужањ из тавнице". — На беспослици размишљах: Зашто наш народ баш тако каже о летећој звијезди? и да ли он мисли на сужња земаљског или каквог у пургаторији" — мученика? Од Божије каштиге н његове тавннце неможе се никуд умаћи; даклен би 1>е да је неко стругнуо н дезертирао на земљн! За тнм гледам оне пјеге намјесецу, гледам оне крунније и јасније звијезде — она канђела небеска — како тренећу н свијетле. На беснослици човјеку иду мисли као сујетну жеље, а нреситу бунцање на сну, пак се и мени иетакоше штудије Богословије, по ђе што нрочитане астрономије, физикс , п ФплосоФије, да не рскнем још н кога слободнијег начела, ког се но објетима клирнкалци не смједу ни дотаћи. Мени ће се даги као неки изузетак, па да кажем нскрено и напвно све оно, шта сам размишљао те ноћи пловећн ио црвеном мору. Најнрије се дпвих Пожијем свемогућству, како оне звијезде стоје без нодупорња нити о чем висе? како оне друге иду пак се опет сјутра прометну на своја мјеста, „као оџа кроз поњаву!" Ту непомаже ни Коиерник нн Галилеј, на кога су бачене анатеме, него гштам себе: а ђе је крај и конац — у дуљину, ширину и висииу овог непрегледног простора више мене ? Сам одговарам на питања и опет стављам „вонросе". Ако рекнем да нма краја, то онда нгга је за оним крајем и границама? А за том границом шта је опет даље? и тако све даље н даље до у безкрајност! Умствујући тако, немогох ништа вгане проесапити, него са царем Давидом рећи: „Г о с н о д е! с в с ш т о п о'ст о ј и в и дн о г а н н е в п д н о г а у о в о ј васнонп, т о ј е с в е Т в о ј а с в е м о г у ћ а р и ј е ч с т в ор н л а премудро п преразумно;" па у

мјесто мога узалудног размишљања о Твојим ннкад неиостнгнутим тајнама, боље ће бити да ја потчиним вјери н св. Писму ову моју тврдутикву, нсго разбијати мозак о немогућном. А Тн Боже иомози мојему невјсрпју као Јанру у Јерусалиму. Ни иошље ове молитвс мени се недрнјема. Шта да радим сада? Волим и овдје на ладовинп сједнти, него се прсвртатп у тјескобну кревету н у запари оне „воње", ђе леже ента четворнца. Посматра ћу још црвено море, па ако сс невратим овијем путем, то значи да више никада по њему ни пловити нсћу, осим оно мало у Суецу, кад се преко канала ирсвезем: посматраћу плаво небо, штанце звијезде н влашиће, пак ћу мјернти од нрилике, да ли су онако више мене и на оним појасовима, као што сам нх некада гледао са врела Требипшпце, Неретве и Босне, Дрине, Брбаса, Уне, Саве, Дунава и Драве, са Мораве, Спрече н Колубаре, са Љубљане, Вида, Висле, Неве, Москвс и Ске, Нила п Во.тгс, чак и града Вјатке недомак Сибпра, на онда пз Кронштата покрај Балтика, Црног, Мраморног, Јадранског, Среди земног п Егејског, па ево и с Црвеног мора. Неке мале разлике рекао бнх да им1, особито мн овдје мјесец иде право изнад главе. Али ми само једно изгледаше једнако свугди, т. ј. да се свјетлост са плавоћом љуби и веселост у прпроди буди. А да је вељу, Бог ночему створио ово нсбо другчије масти, т. ј. да је жуте, црне нли црвене, или онет да је ко снпјег бијеле, да л' би имало тако љубке сласти? Зацијело не би. — И шта би тада рекли јадни безбожннци н незадовољнпцп — атеисте и манити људи, кад су и сада незадовољни и опаке ћуди ? ! Шћедох да будем готов са овим закључком, али сна и дремежа још немам! Сад ми се натовари на кости светп апостол Павле, и још као утрешељак неки научењаци! Онај први слава га и милост, паде ми на ум да је у откровсњу био (духом или тјелом незнам) чак у трећијем нсбесима, п видио чуда „каква човјек исможе нити умом помиелити нити срцем пожелити" (види аиостол на Петров-дан), на те његове ријечи доведох у свезу са нагађањем неки научењака: да на извјестним или пеизвјестпим звјездама нма људи н свакакије ж и в и н а као и у нас на земљи, али сс незна каквп су, колики и како живе. Незна се даклен имаду ли м о р а п гора, нмаду ли евега што и мн пмамо, на примјер: јесу ли им вјере раздробљене као у нас на земљи ? Имаду ли еекта, а свака по једног Исуса? војују лн једни нротив других као сад Талијани против мирнијех Абисинаца? Имаду ли „човјечне културе" да канацитети пзмишљају „острагуше" и „оиетуше", да лакше обарају праве и здраве људс (као какве злочинце), који за собо"м оетав љају старе мајке, кукајуће љубе, сиротну дјсцу? или живе сви у љубави, миру п слоги, — као што Бог заповједа, п као што нам је казао небеснн