Дабро-босански Источник

Бр. 8.

С ТЈ ). 119.

Овдје ћу наноменути, какав је еавјет нримио нрото Матија Ненадовић Кара Торђев нредсједник државног савјета, кад је нрви пут пошао у нарохију. Између осталог отац му рече: „Сиие, тн сн јоиг млад. и не знаш какавје свијет; ти си врло млад п ннгде, готово, нећеш бити у друштву твојих парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старнје људе, зато на сабору, на слави, на свадби немој много говорити; него слушај шта старији људи зборе. Ако почнсш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти никад мудар битп нећеш. Кад говориш штогод сви ће слушат, али немој ти себи да увртиш у главу, да онп тебе зато слушају, нгго ти најмудрије зборнш; они ће те за то слу-

Црн им био образ на дивану Пред самијем Богом истиннјем ! Кум свог кума на судове ћера. И доводе лажљиве свједоке И без вјере п без чиете душе, Он оглоби кума вјенчанога, Вјенчанога или крштенога; А брат брата на мејдан зазива; А брат сестру сеетром не дозива...." Пазимо! Ово је чемер цвијеће, што га онјева наша српска нјесма! Пазимо! Да ово цвијеће не угушп и задњп цвјетак чпсте братске и српске љубави. Пазпмо! Није наш народ без овог пелен цвјећа! Сад ако се, још и свештенпк, ма кад за-

шати нгго си њихов попа, и кад кнти овпм горкпм цвјстом, пронала је чпста љушто погријешиш, нико тп неће казатп, али ћс бав: тад ће у народним очима слабо иомоћп касвак у себп помислит. Зато мудро се владај, и јање. Нико није без гријсха; али евештеник је оно што ти се сада учини да нпје онако као што први позван да га се чува, и да што мање учпни. старпјн људи говоре, а тп онда немој да се пле-! Све рпјечи смртнога човјека губе се ирема ритеш у свађу, ио иричекај док дођеш у године јечима св. иисма, које нам говоре о љубави. У оних људи, па тек, ако и онда видшн да нпје тијем ријечима нек нађе ноуке сам свештеник, Тешко на нек њима поучи и своју паству. Свето писмо ономе, који нрву до дна испије.

чашу сваке своје иаклоности говори: „Ма да говорим све језике човјечије и - Ово неколпко ријечи доброг анђелске, а љубави немам, ,ја сам само једно родитеља, неће бити на одмет иашим младим празио звопо, што звечн. — Ако ко каже да љубп Бога, а мрзи брата свога, лажа је; јер ко не љубп брата свога, кога види, како може љубптп Бога, кога не види. — Има људи саможивиј ех

свештеницима; треба сјете! —

нек их утуое, и нек их се гд]с

неблагодарниј ех, непримирљивиЈ* ех,

неправедниЈсх, опадача, иеуз-

Сви ови тешки радови сриског свештеника, среброљубаца, које у кратко напоменух, бит ће п извршени, ненокорнијех, али ће тек онда бити тачно извршсни, ако све- иељубавнијех, штепик буде сам имао оданости и љ у б а в и држника, бијеснијех, издајица, иаглијех, надувепрема чпну и своме народу. Ако буде нреко срца нијех, који впше маре за еласт, него за Бога, радпо, или зато пгго м р з и чин или иаству своју нек се не нада успјеху од својјјх светих радња. ,Возљубим друг друга" .... За труд и рад око овога, највећа је награда спрског свештеннка: љубав и повЈ - ерење свога народа. Ово одличије најљепшс му'стоји. — Ономешгао евоје парохијане на братску заједницу, у коју смо свезанп вјером и крвљу; ономенимо их на славне, као н на јадне србинове дане, који дођоше због

који имаЈу облик побожности, али су се силе њезипе одрекли: „Клоните се од њих!" — Ко жели примити ма и један назив од ових наведених, не жели имати љубави у срцу своме, нити може бити љубљен. Свештеник као проновједник ових ријечи треба да покаже да сс може на њ угледатн сваки који" жели искрено љубити срцем својим а не уетима. Је ли свештеник огледало љубави, задобио је и срце и душу свога нарохи-

мрзостп п песлОге; опоменимо их на несреће кој'с јана, те ј'с носве његов. А шта се може тражит

долазе на нородице, народ ће: „Неиоштују млађи старијега, Нс слушају ђеца родитеља; Родитељи пород ногазили,

на онштине, на п на читав више!? Овим је путем утро пут по својој парохији те евака његова рпјеч, дубокО дође у срце с ким се год видп и састане; овим је нутем уклонио све пренреке своме раду и сијању свога кориснога з н а њ а у народу. (СврнпЉе се.)

Пут на Синај. наиисао Хади Савва Косановић, бшшги Дабро-босански митроиолит. (Наставак.) Оклопњача нам брзо измаче нз вида, п свје- ј стук, те се и он пружи по дивану н часком засна. тпна сс разиђе да снава. Капегану донесоше ја- Ја и иилот остадо смо сами, те му се нримак-