Дабро-босански Источник

Ст р. 170.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

давно је речено расту и мале стварп а неслогом распадају се и највеће. Да бп дакле слогом предњачили и дијелом доказалп, да нам је донста потребна слога пзмеђу свештеника и учптеља, ево нам поља у нашем листу „Дабро-босанском Источнику", који је до сада био чисто црквени лпст, а од нове године претварамо га у црквено-школски односно у богословско-педагошки лист. „Дабро-босански Источннк" излазиће од сада два иута сваког 1. и 15. у мјесецу на велпком табаку од 8 лпста на финој хартији, а доносиће чланке и бесједе богословског садржаја у опште, чланке и дописе нз Педагогпје, дидактпке и методике као и различите цркв.ено-школске вијести, старпне, конзпсторијалне окружннце п т. д. Цијена му је: На цијел^ Јдину . . 3 оор. На по годлне ... I Фор. 50 ноч. Саразмјерно нрема велпчнни листа цијена је мала, тако да га н сиромашнији свештеннцп п учитељн могу држати. А кад се узме још н то на ум, да овај лист излази у интерееу слоге између свештеника п учитеља, —- у интересу нанредовања и одржања православне вјере н српске школе

према савременим потребама, то држпмо да треба сваки свештеник и учитељ у овим земљама да овај лист држи. У лист овај нрнмаћемо све ваљане али лаким језиком нанисане чланке н друге прилоге, које се не иротиве духу православне вјере и српске иародности. Овдје наглашујемо да су нам сарадњу обећали наставници сриско - нравославпе богословије у Рељеву и учитељи сарајевске школе. А аиелујемо на свпјест и свију других свештеиика п учитеља н молимо нх да нас помогну материјално и морално, а нарочито да пораде око распростирања нашег листа. Оритецимо један другоме у помоћ ради унапређења овог листа, ради усавршава1ва у нашем светом и великом познву. Само узајамно, слошкл н дружевно, па ћемо тако бити достојнИ синови иашег народа а преставници наше свете цркве н српске школе, којпма служимо и које су основ народном животу. На завршетку срдачно захваљујемо свима досадашњнм сарадницима, скупљачима, нријатељима и претплатницпма „Дабро-босанског ИсточНика"; и молимо пх да нам и у будуће своју братску иомоћ не одреку. Уредништво.

Српско писмо — слово, (Свршетак.)

„Има очи, а пе впди." „Ћорав код очију." Нар. ријечп. ТТТ то се о нашем народу зна из" доба, кад не имађасмо свога писма, сазнало се само по туђпм писцима, пли по причама, које идоше од уста до уста, са старијег на млађе, нли се ијесмом донијело, као што се п данас носи уз нашу живу историју, уз наше гусле јаворове, које иам и љева, вјеру п народност чувају. Но, у том добу као што чпне п данас непнсменн, што би се морало баш забиљежити, као бројке, урезовало се у дрво са неким резотинама. Од туда је, ваљда, код нас Срба познатп, п дапас „р а б о ш", у којн и данас пашн

сељацн урезуЈу колико Је, па п шта Ј'е чега. Наша српска историја, која нам прича шта је негда с нама бивало, не биљежи по ппсму нашем све. Од кад добпсмо писмо, од онда се појавише у ч е н и љ у д п те пођешто почеше писати из жпвота цашпх славних бана и жупана, цара и краи светпјех наших архипаетира. Те

опљешке и ако су мале, али су опет за нас знатне, јер пх је бпљежила српска рука. Из њих доста сазнајемо, а још би и више сазнали да их у времена нашег натенија не погубисмо, да нам пх неиријатељ нс сатари. Помислимо само шта смо