Дабро-босански Источник

Отр. 190.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

шћанлук, за убога, за небога, за вукару и за сјсромаш. Помозите нас свето Ћетоштеније и Благовијести, молте Бога за нас. Помози нам св. Лазаре, молте истинога Бога за нас. Помози нас св. Једокио лрава мученице, која јеси муку промучила, док си закон ришћански утврдила. Помозите нас мученици Кристови, молите Бога истинога за нас. Помозите нас свето Воскресеније и неђељо воскрсна, молте Бога за нас, и не доиустите ђаволу области, да нам тело не муче и д\'шице ие пакле. Помози нам свето Усјекованије Крнстово, свети Јован Усјековац, моли Бога за славни ришћаилук. Помозп нас свето Преображеније Кристово, и ако сам гријешан, нијесам опет отпадан, кајем се тешка грека. Помози нам св. Илисије и Вндов-данче, молте Бога за нас. Номозите нам

св. Тшлит Илит, молим вас, молим вас, молте Бога за нас и за ришћанлук славни. Часни Крету и часни посту обасјај нам онога свијета, као сунце и мјесец, молим вам се и поклонии, саклони нас сваке муке и душманске руке и турске однице, иритворнице и невидовнице, зла сата и несретна бата, зла дуга и невјериа друга, обезумите душмане и потри нечастиве, нек не пате тјела и не пакле душе, и света славна небеска царице, која на небу царујеш и нама на земљи царуј, и оци небески и земаљски простите нас грешне и очистите нас грешне, кајем се тешка грека. Но нмн оцд м С1ШЛ н ск1дтдго љууп. Лмни. У Кукуљима. Н. КојиЂ, парох.

Објава еа двери. На дан еветог оца Николаја (5. децембра 1888. објављено је правосаавном нараду у објема еарајевским црквама, да отац прото г. Рието Новаковпћ полази на „Сретеније господње" 1889. на поклоаење гробу Божијем у Јерусалиму.

Објава гласи: Благочастива браћо ! Света мјеста ноходити то је од вајкада била ватрена жеља свију хришћана. Виђети Божији град Јерусалим, била је од увијек тежња праве хришћапске душе. „Сиону", светињи над светињама, свесвјетској и свехришћанској црквп вазда је тежио сваки православни хришћанин. Поклонити се гробу Божијем била је, и остаје највећа тежња и најватренија жеља свега хришћанског а по наособ нравославног свијета. То дивно духовно пристаниште увијек је правом хришћанину на уму било, к њему је бродио, од њег се епасу надао, њим се дичио, њему је хитио и у њему безбрижно одмарао лађу духовну, да узмогне даље по узбурканом мору и бјесним таласима пловпти! Наша дична и поносна Босна испратилаје доста својих сииова на тај свети поход и далеки пут, на пут послије кога се сваки „поклоником" гроба Господњег или „хаџијом" звао. У новије вријеме послала је отаџбина наша Босна више поклоника међу овима приличан број свештенијех лица. Од свештенијех лица први је предходио иримјером Високопреосвештени бивши митрополит Косановић, а да и сиромашнији свештеник може то учинити, углед нам је кључки честити свештеник г. Миле Попадић који је. као врло сиромашан ипак хришћанској жељи за доста учинио и борећи се с разним тегобама походио св. гроб и здраво се натраг вратио. Та илеменита и света жеља многима је на уму и многи би је радо остварили, многи би

газио по оној земљи, којом су стопе преблагог Снаситеља газиле. Али разне прилике и околности не допуштају свакоме да се те красоте наужива, да тој хришћанској жељи за доста учини. Сарајево главни град Бос-не отпремао је доста ноклоника божијем гробу, па ево и сада хоће да пошаље на поклоњење пречастног оца проту Ристу Новаковића, са којим у друштву полази и пречасни отац прото тешањски госп. Теодор Илић у хаџидук, он је наумио, одважио се и ријешио походити св. гроб и поклонити му се. — Честито и ако Бог да сретно путовање нрсдузеће отац прото 2. Фебруара 1889. на празник „Сретенија Господњег." Он моли еве вас благочастиви хришћани, да му опростите ако је кога од вас у чему год увриједио ријечју или дјелом, а сам такође оирашта свима, који су њега увриједили било хотимично или нехотично. Не само онај који хоће да види и походи ту светињу над светињама да чини добро дјело, него и онај драга браћо, који таком путнику милостињу за здравље живих и покој мртвих, у амаиет као прплог гробу Божијем, даје и новјерава, чини такође племенито дјело. Примјер су нам у том многи, који своје прилоге по „хаџијама" послаше. Тако учинише блаженоиочивши Манојло Јевтановић, који је у три пут своје прилоге св. Божијемгробу слао. Такође и ова блажено упокојена браћа Ђорђе Бесаровић, Алекса Петровић-Шорић и Јаков Станишић из Сарајева и Дугоња из Високог. Послаше своје прилоге још и ови у животу налазећи се г. Јован Тасовац из Сарајева, Мићо