Дабро-босански Источник

Бр. 11. и 12.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ст р. 191.

Којић из Рогатице и Коста Кашиковић из Мостара. Дакле који брат и.ти еестра жели и хоКе прилог гробу Божијем учинити нека слободно повјери г. оцу проти Новаковићу који ће све то Божијој гробској цркви предати и епомен учинити. —

Сви из дна срца и душе пожелимо госн. оцу проти сретан пут. Нека га Свевншњп Госнод на његовом путовању помаже и прати да се здраво п сретно поклони животном гробу Божијем и здраво и весело се међу своју породицу и нас поврати, Амин. Арх. Венијамин.

Бееједа на Благовијести.

Драга браћо! Данашње св. евангелије, описује нам божанствено нослање Архангела Гаврила, да јави Дјеви Марији, да ће она зачети и родити сина, и да ће ностати матер Божија. Дајте дакле, да нбслушамо данашњи глас анђела, дајте, да видимо, шта је св. Богородица том приликом радила, па ћемо се имати чему чудити и многоме које чему научити. Сама Дјева Марија стајаше у једној малој собицп у Назарету, замшнљена у божанствене мпсли; кад наједанпут ступи њој Архангел Гаврил п овако је поздравп: „Р а д уј с е б л а г од а т н а, Г о с н о д ј е с' т о б о м, — т и с и б л аго с л о в е н а м е ћ у ж-енама." Заиста срце јој од радости мораше играти; али не, она се смути и у себп поче мислити од куда јој тај глае. Но зашто се она тако смућује и двоуми? Она се драга браћо, Богу завјетовала, да ће и тијелом бити чиста, како је н душом била. Истина, она научена бијаше виђатп анђеле и с'њима се разговаратп, али и опет, видећп Архангела у облику човјека, емутп се толико, да је готово и у несвијест пала. Затим је ангел стаде тјешити: да се ништа не боји, и да је нашла велику милост код Бога. „Ти ћеш -зачети и роди ћеш сина Исуса —• он ће бити велнки и зваће се син Вишњега." На ове ријечн пречиста Дјева још внше смути се, и стаде Сама у свом срцу говорити, како је то могуће, да ја сиромашна заслужим, да се толике части удостојим! и да будем мати Божија, који мп је жнвот и биће дао ? Пак н онет сама за себе рече, нека буде воља Бога мога; — алн како то ? ја сам ее Богу завјетовала, — да ћу остатн увијек дјевојка, за то никако докучитн не могу како да будем у исто вријеме и мати и дјевојка. „У овој слутњп и поче питати ангела", Како ће то моћи бити, небесни поелапиче! што ми говорппг, када ја за мужа не знам" ? А кад је ангел увјери, да ће Дух свети на њу сићи и да ће је сила Нишњега осјенити, да ће матер бити; али ппак и њезино дјевојаштво да ће неоскврњено остати, — она онда нриклони главу и рече: „ево слушкиње Божије, — нека ми буде по ријечи твојој." Као-год што Бог при стварењу свијета овом ријечи „буди" све из ништа створи, тако п св. Дјева, чим је ријеч ову изустила, одмах се од

Светога Духа у пречистој њеној утроои зачс син Божији — прави Бог. Из овога довде реченога и ми браћо, имамо се чему научити. Чули смо и добро смо чули, како се света Дјева смути и уплаши само зато^ што угледа ањгела, што добн радоснп глас с'неба, а наш женски пол на жалост не плаши се састанка и разговора са оннм људима, који нијесу ангели, него су људи — синовп Адамовн, нуни страсти и злих мисли. Теншо вама, када немате од њи' страха, пошто би се и њн'ове сјенке бојати морали! Пречнста Дјева, нрије би и живот нрегорела и радије би одказала, да. не буде матер Божија, него ли да оскврни своје дјевојаштво. А колнко их данас има, који чистоћу свога тијела врло слабо цијене и тако се одају раскалашном и неваљалом животу. Зове ли се то, угледати се на матер Божију и тијем ли њезину обрану п окриље да добпјемо? Чули сте и ви гордељиви и ионосни, како Дјева Марија као света и пуна милости не понесе се и кад доби толпко достојанство, да се зове мати Божија и царица неба, а ви све начине и најгора средства унотребљавате, само дадо какве земне славе и части дођете; па се онда ноноспте, не мислећи на оне ријечи Христа-Спаситеља, које говоре: к о с е д и ж е, т а ј с е г о н п з у ј е ; а који се низи, тај ће се ио' зити; Када нас света вјера учи, да је .1 чја права мати Божпја, Царица неба и земље и Краљица свију ангела и небесних сила, то су и њене молитве моћнпје код Бога него-лп свију светитеља и бесплотних духова. Пак, ако смо ради добпти обрану п окриље ове наше небесне ходатајице, то треба, да се обраћамо к'њој с највећом ионнзношћу и надеждом, и заиста доби ћемо ио том велику милост код Бога. Јест, каза ће неко, ја се више пута молим Богу и пресветој Богородици, на и опет не знам, да ми је молитва услишана. Но драги мој, одговарам тн, да ти више пута не знаш, шта од Бога просиш. Ако је твоја мисао код куће ил ђе на другом мјесту, а ти се н. нр. у цркви Богу молиш, онда ти је молитва доиста узалудна, подобна тамјану, који ако се не метне на угаљ, нит даје мприса, пити се његов дим пење горе у висину. Да молитва право услишана будне, треба да се чисто и од срца молимо. Како се браћо