Дабро-босански Источник

Стр. 192.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. И. и 12.

смије онај Богу молити, који сам не ће да исиуни оно, што Боху обећава или што од њега проси?. Тако, он говори: „отче наш"; а овамо не ће добра дјела да чини, да се назовс син Оца небеенога. „Да свјатит сја имја твоје"; а овамо :ио радећп, хулп на свсто име његово. Веди: „да придет дарствпје твоје;" а овамо мјесто царетва Божијега, тражи накао. Молисе: „да будет воља гвоја!" а сам нс псиуњава вољу Божију. Говорп: „Хљеб наш насушни, дажднам днес"; а сам својом руком не ће да нружп и помогне сиромаха. Говори: „И остави нам долги нашја, јако же и ми остављајем должнпком нашим"; а овамо живи у сва1 )И са другијем људима и не ће другоме да увреде опрашта. Вели: „ II ме веди нас во искушеније"; а овамо сам све више и внше гријеши.

На ношљетку молп се: .,Но пзбавп нас оД лукаваго"; а овамо сам не ће, да се с гријехом растави. Каква је дакле то молитва, та молитва није и не може бити Богу угодна; јер се једно од Бога моли, а о нротивном сс ради и мисли. Укратко дакле, молитве иаше не могу услишанс бити, ако се само моиимо језиком и устима а срцем не. Добро творимо и с мислима и срцем право на Бога управл.енпм молимо се, н молитва наша не ће бнти празно повраћена од прсстола божнјег и његове нречисте Богородице Дјеве Марије. Амин. С. ДавиовиЂ, прото.

На параетоеу. Херцеговачко-Захолмског Митроиолита Леонтија, говорио у манастиру Мплешеву 21. иовембера Ђ. Поповић, учител.. „Повјем имја твоје братијн мојеј, ! и срцу, осјећао је највишу жсљу да свој мили посрелје дркве воспоју тја." иарод у нотиуној слободи види. Драга браћо! Т и р ј а п с к а пређашња влада, иреко својих Данас но свијем православнијем црквама гадиих ухода и српских нздајица, дознавши за у иашој кршној Херцеговини, као ево и код нас њсгове узвишене мисли и л;еље, даде га са још овдје уМилешеву, држаће се парастос т. ј. спомен неким одличним Србима, чак у Африку у град за иокој душе не давно преминулог у Мостару, Мурзук на седмогодишњу рооију иослати, мпслећи општељубљеног нашег Архипастира, митроиолита 1;лс ' га ! Д а ће сс у њему удаљеном од свога ми.Теонтија 1'адуловића, кога је нромисао божији, лога народа, и у тешком заточењу чамећи, оиа но жељи херпеговачког српског парода, на високи племенита мисао сасвијем угасити. А.ли иромиархијервјски стенен подигао био, да управља сао божпји, ипјс на тога узор — Србина ни тамо нравославном српском црквом у.Херцеговини, да заборавио, него га је здрава и читава у његову утврђује своју милу наству у иравославној вјери МИЛ У домовину иовратно, — гдје поставши нрађсдовској, и да јс упути и научи, како треба архимаидритом, а доцнпје но вољи цара — крал.а чувати и бранитн српско име, и милу српску 11 натријара митрополитом, још је више у народу нардност. омиљен ноетао. Боже мој! како бн велика срећа за Али иакосна п неумитна смрт, не даде му ДР КВ У и народ у Херцеговини била. да је барем ни нуних шест мјесеци у томе високом звању К0 ЈУ дссетину година у томс впсоком архнјерејском ноживити, него након дј-жег боловања, укиде га сану поживио. Заиста највиша туга и жалост еа овог свијета. Смрћу његовом, једна српска обузима свакога поштеног Србина Херцеговца, најсјајнија звпјезда, сасвијем је зашла у облаке ка Д помисли кога је изгубио. Али шта ћемо, на небу херцеговачкоме, која тешко да се опет- божија је најпреча; — нама не преостаје друго, на скоро иојави, у потпуној свјетлоћн својој. него да се молимо Свемогућему, да цркви нашој Велик је то губитак браћо за српску цркву и " народу дарујс онаког Србина Архипаетира, народ у Херцеговини, јер је покојник свој народ I К0 Ј И ће љубав народну у оноликој мјсри ужлвати, гако жарко п искрено љубио, да је готов био У колик °ј јс њу наш неирежаљени иокојник као добар иастир, и душу своју за њега иоложити. ужив.!0. Бог да га нрости и помилује! Још као млад калуђер, занееен жарким и Богму дао у рају насеље, у народу вјечно некреним родол.убљем, у својој племенитој души! спомињање! Амин.

Опие еела Раетоке. Растока село од Кључа постоји источно него својим разливом око себе чини земљицу удаљена 2 сахага, посред кога села тече ријека ; илодну подобно мисирском Нилу. истог имена. Опа са својпм расточеним током! Растока изтјече пз врх селца Трескавца, који се разлијева на много рукава достојио од- ј врло чаробног мјеста. Народ нрича да ту има говара имену, п пе еамо да је богата е млинима ! некијех старина и дајету некад постојао мана-