Дабро-босански Источник

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 7

знању није могло битн ни говора, почем и саме школе до у најновије доба нмаднјаху главпе књнге „часловац" п „псалтир". Људи са овакпм и оволнким знањем ступа.ш су у чин свјсштенички II то са шаком — па и више — жутих дуката, јер се до скоро гледало на „ћелепир"; а на народне потребе мпслио је сам > онај кога су бољеле и тпштале ране свога брата, свога народа. Од небрата разумије се није се могло бол.е"м чему ни надатн. Као што се вндп п зна иаше старо свјештенство влада са врло малим богословским п свјетским знањем, те ннје нн чудо, на ирви поглед, зашто је забачено; али кад номислимо, да је онај осијеђелн старац са крстом у руци ироводио са нама патнички 'живот, служпо силноме турчину, само да очува оно српских цркава и шгмастира, да нас одржи са три ПЈЈСта уз светн миомир тамјана, уз свето канђело које тихо свјетлуца те нас опомиње на истрајност, уз крсну воштанпцу која нам показује чнстоту свјетлост наше лпјепе вјере, а са залогајем крсног х.веба, које нас опомнње на разломљено тпјело Христово, са капл.ом вина од славе и закона која нас опомиње на проливену крв првог мученика за нае Христа разпетога. па н оних народних који на коцу н копопцу издануше у својој вјери, што се српском светом књигом јавор гуслама славе „од онога дана чемернога". Кад се, велим, помисли на оне који су са крстом у руци дпјелили са својим народом све па и муке на коцу и конопцу; онда нећемо моћп толпко суровн бити да их барем: не заборавимо. Овијсм ја не тврдим да у свакој пшеници нема кукол.а, али и.не одобравам да се одмах почуНа н једно и друго, него по науци Христовој почекајмо док сазре па ће се у неколико и само одвојити, а и позвати ће се потрудити, да се куко.т. одвоји од чисте пшеннце и уиишти. Виноград је господњи запарложсн, алц не само крпвнцом нашпх свештеника по и нашом, који науку Бога спаса 'запостављамо, а прихваћамо се свега онога што нде тнјела радн; а душе радп учннн по ђекоји, те на српском нсбу стојп као мала репатнца, која се тек п на најновнји дурбин тек да виднти. То бнва понешто н зато - V што смо па,ш у надп, а у раду ндемо натраг; а напрпјед се корача само у некаквој модп н у ужпвању, те се због ње толико заборавпсмО да је и Бог на погрду, а камо лн нпје свјештеннк н његове свјештенорадње.

Хоћемо лп крнвпт наше свјештенство, хоћемо ли га нападат, па још јавно ? ?! Руку на срце, Србине брате, па се тргни нз заноса грдње и опадања, те одговор подај! Зар је крнв син што псује, лаже н краде, кад је то од оца научио; зар је крива шћер што се прпје лнцка по Богу моли, кад то није имала од кога научити; — зар је криво свјештенство што је само на ннском ступњу образовања и што слушаоце боЖијег закона има разаратне и раскалашне, којп својпм животом, радом и понашањем багателншу не само њега но н све оно што се свето зове. Не! Свјештенство ннје крпво, већ око је криво гато је жпво. Узмимо у обзир да су код нас парохнје као спахилук прелазнле од оца на сина н ако је син посве неспособан за чпн свјештеника; узмимо у обзир сиромашно стање нашег свјештенства; — узмимо у обзир не ехваћање користи од већег образовања по ономе: „плети котац као ти и отац"; — узмимо у обзир доба патничког живота, па и смјер грчких владика, о коме није мјесто овђе да зборимо: — па суди и одговори! — . 1 >уди који су под таким околностима чпн примнлп — премда још поко нијесу уклоњене — заиста нијесу толико крнви да се морају јавно нападати, што но владају са толиким знањем са којпм влада један трговчић, који је завирно у престонску локанду, п којп је са штапнћем прозвпждуко но улнцама пештанеким п бечким; те се вратио „пун знања" тако да му се нигата своје нс допада. Разумнје се да многи толико знања нема, алн има чсга овакп нападач ни нскре нема: има побожиостн, има чпсте љубавн према своме, да га не бп лахко претопио у одметнике, има правог српског осјећања, ко|о се не може виђетп "у уживању него на муци и на натњн. У овом погледу могло би им се пребацптп ово. Грађанство умно иде, ако и ио мало, напрнјед, а свјегатенство право зборећн мало се кад ејетп књпге, те нпје чудо, ако се у свјегатениковој кућн нађе књига илп лист нс пзрезанн. У толико се може на њпх нападати, те пх и ја овђе не браним но опомињем: „Човјек се до смртп учи", па кад се мало чита не о с т а н е г о т о в о н н м а л о у паметн, а к а д е е м н о г о чнта о с т а н е м а л о у г л ав п, а то је богме, јога каква добпт. Наш свјештеннк особито по селпма, не само да му нема згоде за чнтање, но нема брате нн времена нп