Дабро-босански Источник

Отр. 18

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Сиотње, које се не тичу непосредно светиње брачне, или гсоје ие наносе брачној установи великог вриједа, могу се уклонити од стране лица, која су за то законом овлашкена. То се зове д и с п е н з а ц и ј а. Сметње брачне по грађанском и црквеном праву јееу ове: I. лудило ; II. недораслост; III. насиље; IV. превара у лиду; \ г . неспособноет за супрушко саживљење; VI. хиротонија и објет безбрачности; VII. сродство; VIII. разлика у вјери ; IX. 2-ги 3-ћии4браге; X. војипчка или друга која слуасебна обв1'за ; XI. занемарење оглагаења; XII. зарука са другијем и већ постојећи брак код неког лпца; XIII. склапање брака у тајиости и у невријеме, на неиристојни и незаконпти начип; XIV. мањак свештеиичког благослова и нејасно очитовање момка или ђевојке, да желе међусобно ступитн у брачнн живот; XV. прељуба; XVI. убијство једног супруга од стран<! ,фугога или само тежња за тијем; XVII. кривпца, која остане при једном супругу о разводу брака. I. Лудило и томе слични умни недостатци, б ј е с н и л о и с у л у д о с т. Кад момак п ђевојка ступају у брачнп живот, опда обећавају и обвезују се једпо другоме по својој слободној и пеирпнуђеној воллт, да ће испуњавати дужности, које им њихов брачни живот налаже. томе очптовању своје слободне веље лежн ујсдно н њихов брачпи уговор А.пт, да се тај може известп, његове правпе пошљедице н његова важност схватпти потребит је здрави ум код жениха и код невјесте, зрело расуђење о ономе, на, што су се обвезали. Ко нема тога, тај нема ни права на брак. С тога умне болестн : лудило, бјеснпло н сулудост бпвају сметњом брачном. — ПараграФ 48. ауетријског опћег грађанског законпка. гласи: „Бијесни, лудн, сулуди и недорасли (малодобни) нијесу у стању да учине правилан брачни уговор"; а § 21. истог законика тумачи, што су то, те говори : „који су сасвијем лишени употребе својега разума, или нијесу бар у стању, да увиде пошљедице својега рада". 11о ко ће да пазп на таквог болесника, и да пресуди, да ли је заиста у бозумље пао, те да не зна, шта ради, и какве су пошл.едице његова рада: Да ли његовн родител.и, браћа сестре, или други сродници ? Не бп бпло свагда пробн-

тачно, јер би једни могли из симпатије према болеснику, прогласити и издавати лудог за паметног а други опет паметног за лудог, јер желе, да нашљеде њпхов дно, његово имањ". С друге стране зна се и то, да једна и иста болест ни је код свпју л.уди једнака, н да се не јавља код свакога у једнаком виду и степену ; по томе не може се једнога п истога правила увијек држатн прн испнтпвању таковпјех болести. Знајућн то, цркиа испитује те болестп прегео стручнпх људп (л,(!кара) и према њиховпм стручним подацпма одређује, да ли дотнчни може ступпти у брак илп пе. ПараграФ 273. опћ. аустр. грађ. законпка говорн : „За луда п сулуда може се само онај држатп, кога пошље тачног пспитпвања његовог владања, н иошље споразума са л.екарпма, Кијп су за то од суда одређенн, суд прогласп за таквог." Свакн, којп је проглашен ::а лудог, потпада, нод старатељство, све дотле, док не буде по ново од љекара прегледан п пснитап, и суд га на основу њиховог мпшљ:чва за здрава не прогласп (§ 283.) Ко пак иотпадне под старатељство, тај не може без прпволо старатеља нпкаквнјех уговара скданатн, па нн брачпн (§ 188). Но који је проглашеп за сулуд-1, томе не може ни старател. дати допуштења, да стуни V брак, већ С1М0 старател.ска званпчпа влаег (§ 200.); а власт не може опет датп допуштења за брак, прије него што ее је преко стручних људп (љекара) увјернла, да је дотично лнце оздравнло, да има нормално (обпчно) мнгаљење н суђење н према томе слободну одлуку воље. Може неко битн луд, без да је од суда проглашен п без да јс под старател.ство ставл.сн; може со догодити, да таког наведе на брак н. пр. жена, која има незаконпто дијете, па жели учинпти да буде законпто, илп, хоће да се уда за махнптог кад је имућан, уздајући се, да ће он брзо умрпјетн, нли ће сама допринијети, да га што прнје нестане са лпца земље, и да ће онда прпсвојити себи његово имање, на ком мнсли пошље живитп с кнме јој буде ћеФ. Но брак се овакн разрјешава, чим се поднесо тужба, бнло од самог болесника, кад можс бнти у некпм тренутцима дође к себп, било пак од стране његовнх сроднгка. Онај, којн наведе лудога на брак оштро се казнп (§ 4. казн. закона). — Грађанскп закон неозначава по блпже, и не спомпње, да се неко има држатп за бијеснога, кад га суд прогласи. По то нпје нп потребно, јер је