Дабро-босански Источник

Стр. 76

Д.-Б. ИСТОЧНИК

тога „зулумћара" вишој власти, а тако и на ону тројицу другова, те ми старац својеручно одговори из Александрије (на грчком и таиијанском језику): да ће он}- тројицу, због њиове алијаисије против мене, канонички казнити чим дође у Каиро, а четвртога — објешењака ножем испод врата!" Сјутра дан испрати ме тиваидски владика на пристаниште, са још двојицом архимандрита и великим Пкономом СераФимом Фоком, ђе застанем и неколицпну наших далматинских Срба, међу њима и г. Пајота Грицани. Мој пријател. Николић, зарана је извадио биљет и стварн већ смјестио у кабину. Посједамо у дугачки чамац застрт чохом и јастуцима, па се одвеземо на вапор, ђе се братски изљубисмо н растанемо, са лијепом успоменом на искреној дружби. Лађа је миеирска и доста угодна, која недјељно једанпут директно (без свраћања) полази за Пиреј (Атину) и опет се враћа. Лојдови и други вапори додирују Порт-Саид, Кандију и још неке скеле. На лађи се познадох са неким Лапеном, који је рођак познатога Лапене, те смо одма почели диванити по „нашки", — као што он рече. Вапор крену у 11 сати изјутра, пак ће трећи дан пошље подне приспјети на грчку обалу, т. ј. ако га вријеме незбрка на томе отвореном воденоме пољу, ђе се често играју „ђелембира" вјетри свакојаки, па му није ни прва ни потоња ако би задоцнио 10 и више сахата. Ми смо имали всдро и суво вријеме, јер не би ни „зеца ни мантнје", да нагнају олују! Али при свем томе, сјеверњак нас потуркиваше с лица, те смо неколика часа задоцнили. Већ смо у Пиреју. То јс најзнаменитија грчка скела, по својој живој трговини и промету са Европом, Африком и Истоком. Па док проради корпнтски канал, биће још живља; јер од Патраса не ће се обилазити као до сада, наоколо, него право у Пиреј. Варош је прилнчно вслика и непрестано се шири и уљепшава; порат јој је врло лијеп п удесан за лађе. Странн поеланици станују у Атинп, а консули у Пиреју, ђе се и пасошн потписују. Ради бол>е сигурности и ја сам га ту визирао, при одласку пз Атине за Европу, премда ми га нико и ниђе није затражио, осим у Александрији и Суецу. — Од Пиреја до Атине пружа се отворени простор добро обрађен, а највпше масЛинама засађен. Одма до Пиреја јужно, шпре се нови љетннковци са

баштама, ђе се преко љета одмара господа атинска. Из Пиреја до Атине има колски пут, који траје 11/а сат ! а са жел.езннцом, која мора свакога сата тамо и овамо, дође се за неколико минута. ГТримичући се престолннци грчкој, било од мора преко Пиреја, било жељезницом од оне друге стране иза Патраса, путнику најприје падну у очп два узвишена бријега, као двије стране на два краја вароши, који доминирају над свом престолницом и цијелом околином, до вијенца околнијех полуголпх брда, којп се у виду полу-прстена вежу са морем. На ономе бријегу од сјеверо-источне стране уздиже се лијепа црква св. Ђорђа, а на оном другом од југо-запада и морске стране, стоји чувенн Акропол, са останцима и колонама Еректе, Кариадита и т. д.; те се са оба бријега види Атина и залив морски, као новац на длану, — панорама каковијех је мало у свијету. II ако невјешт у описивању, споменућу летимично оне старине које сам видио, а почећу са Акрополом. Он је свуда опточен као вијенцем стародревном тврдињом, те осим више споменутих остатака и колона, налази се још много и старинског гробља, тик до Еректе, и и грдосија разбаченог тесаног камена, колона и т. д. Ту се непрестано ради, откопава и проналазе разни предмети, за које је на крају Акропола подигнута особита зграда као музеј. Тамо свјетпна страна и домаћа по ваздан гмиже као мрави, међу којима много Инглеза и Инглескпња, па чак и Американаца. Занимл.иво је посматрати како се тп путници врте око старина, ради чега неки и пола године пробаве у Атини, и лијепијех новаца оставе у хотелима. Једни са књнгом у руци проучавају, другп нешто заппсују, трећп прецртавају, а неки опет ФотограФирају, метнувши уза штатуу или кип комадиће разбијених лонаца и других предмета. Одма под бедемом Акропола с једне стране показују вам камени брежул.ак као негдашњи Ареопаг. С /руге стране — од југа, у низини, два АмФИ -театра : римски (из доба Адрпјанова) ii грчки; више овог у стијени или пећиии, једну црквнцу, а ниже њега опет неке старинске бање. Онамо опет преко пута од морске стране, више једне њиве, показују троструку и тровратну тавницу, у којој је негда чамио славни философ Аристотел; више ове пак мало дал>е у стрмну, стоје останци неког Темпија (храма), а доли опет пружа се малко нагнута висораван, ђе су у старо