Дабро-босански Источник

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 75

Повратак из Египта.

28- марта (управо пошље по-^а год ине ка ко сам из Беча кренуо) Њ. блаженство патријарх СоФроније дао нам је лијеп ручак, на који су позваниоеимпридворног покрупнпјег свештенства, још и тројица других владика: архијепископ Латас из Занте, Тиваидски Матеј и ПорФир Синајски. СоФра пуна сваке ђакопије и доброга вина са острова; у прочељу старац патри]арх, с двије стране по двије владике и толико двоје духовника обојега реда свегатенога. При обједу напио је патријарх за сретнога пута моје маленкости, а ја опет за његово здравље, захваливши му на очинском гостољу бљу. Овдје исправљам, он се је родио у Цариграду а не у Леросу, као гато сам то неђе споменуо. Кроз три дана ми ћемо се сви разићи које куда, и Бог једини знаде, оћемо ли се више икада тако сви састатп у томе свјетеком граду (Алекеандрији), који је много старији и од еамог Цариграда, па некада био друга варош у свему свијету и бројао житеља више него 600.000. Још тога дана остави нас синајсгеи владика, јер послом отпутова у Каиро. .Та ћу сјутра поћи за Атину, а прекосјутра патријарх са Латасом у Порт-Саид, да освјешта темељ новој цркви, па отален каноничном посјетом у Суец, а Датас у Јерусалим на „хаџилук". При потоњој опросној патријарх ми опет спомену оно што ми је и прије тога доба више пута препоручивао, а то је: „Химгаала септембар вадаси, буреа гелсум". — Стид ме }е Ватпа Светост, јер сам Вам додпјо и кроз ову знму, одговорим ја. „Нијееи сншсо, недао Бог! таке ријечи нећу од тебе да чујем. Та ми смо калуђери неподнјељена браћа, пак дођи као у своју кућу, и као моје рођено дттјете, тим прије, гато ја желим, да радикално поправига твоје груди. За то ти опет велим: чим захладни у Европи, а ти одма бјежи овамо у топлину. И, — у здрав.ну да се видимо!" На те ријечи сви зааминасмо, а највише мој мили брат тиваидски владика, који је љубимац и десна рука патријарху. То је врло љубазан човјек и млађих година. Он је пострижеп на Синају, теологију свргаио је у Јерусалиму, а веће науке у Атини и Францеској, и чини ми се да ће насл>едити патријарха. Са

мном се добро ' обикао још у првом путовању, пак ми рече: „сад ће ми без тебе бити необично; дођи Бога ти, — још барем једну зиму да заједно проведемо". — Патријарх је врло доброћудан п драго му се по који пут нашалити, особито при обједу. Кад се бависмо у Каиру, тамошњи архимандрит Др. Нектачије и архиђакон Амбросије (такође научон човјек и вал.ани проповједник), те и нас двојица владика, често би расположили старца са невиним шалама п досјеткама, па по некад и у преппрко зашли. Патријарх је вазда био на мојој страни. Кад се кренуо у Александрију, ја му реко : Ваше Блаженство, ја не смијем без Вас остатп са овом тројицом протнвника, јер ће ми тућп лук на глави. „Небој се! ако ти што учине, а ти ми одма пиши, па је већ то моја брпга." — Да ме је тај добри старац радо имао, то је он посвједочио и пррд аустро-угарским генералом и консулом г. бароном Рости, кад је ова,ј изволио вратити ми посјету, патријарх је желио да се ш њиме лично позна. Том приликом рече патријарх г. барону: „Кад митрополиту Сави добро чини каирска клима, то нека сваке зиме овдје дође, и ми ћемо га примити као драгог госта. Ено му скромне ћелије, а '• нама заједничке трпезе; нити ћемо ми ради њега шта внше приправљати. Па ако оће (шалећи се) може за резерву и кључ понијети са собом од ћелије*). Патријархов љекар и мене је гледао, те ми осим неких Француских пилула за груди (Сггапи1е8 8еДап^-Рес(:огаих) и застомак (Сггапи1ез 81ппи1ап4з Еирер^иез) прописао још и траву мел., што се меће у пиво (Нити1 БириП 8(;гоћи1), да јс кувам као теј и у млпјеку узпмам, и то козијем. Због тога је патријарх наредио, те су ми „максуз" купили једну велику смљечну козу са двоје малих козлића, -да се ш њпма забављам и млијеко дијелим. Добро су ]е ранили бобом, ђетелином и другим које-чим. Јест, алч ношто приодрастоше козлићи, оно једно повеће — као „алчак", не само дг би често уграбио моју „нафаку", него би и сестру ћушкао роговима, да њему више остане! Због тога се ја писмено потужим на *) Као што се примјећава, да у Евроии како које године клима постаје све то хладиија, то ја мислим да ће до 50 година имућни свијет уобичајити сеобу у Египат, као год и ластавице, а путовање за тамо сад је преко Србије и Солуна још комотније него из Трста или иреко Италије.