Дабро-босански Источник

Бр. 10

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 157

многи чувени писци јевропскп, од којих некн рскоше, да је његово политичгео устројство било врхунац државничке мудрости, други, да је он онако скучен на малено земљиште, дао впшс славнпх људи у свима струкама знања и кљижевности, нсго многе пространс царевпне ; трећи, да је својим многобројним великим лађама био прекрилио сва мора свјетска, и водећи трговачку конкуренцпју са Венецпом и Ђеновом, установљавајући свуда, а особито на Балканском полуострву, своје аутономне колоније, да је био оно, што су некуд били Финичани, а доцније Енглези; неки опет, да је једини на балканском полуострву развијао поред трговине, велику и малу индустрију, тс се силно обогатио. У њему се, дакле, све резвило, у највећој мјери: таленат политички и социални, трговачки и индустријски, научни и умјетнички. — За колико се вароши на свијету може све то казати? И то није био само тренутан појав Ма да окружен јаким државама, које су му често радиле о глави, Дубровник се унутрашњом чврстоћом и спољашњом политичком умјесношћу, знао одржати кроз дванајест вијекова, одољевајући туђем оружју, пожарима, кугама и земљотресима. Збрисан је дипломациом у 15. години нашега вијека на бечком конгресу. Тај велики гријех иротив народних права и свјетске цивилизације, учинио је Наполеон I., год 1806., а владаоци су га на бечком конгресу дсфинитивно потврдили. — И тако Дубровник, пошто је дао П1панији више адмирала и великаша, Италији славних проФесора и једног универзптетског ректора, Француској утемел>итеље свилених и бродарских Фабрика, Хрватској једнога бана и Индијн једног вицекраља, Старој Србији више дипломата, рудара и свакојаких занатлија, Угарској једног војсковођу, који је одбранно Биоград од Турака, Аустрији више ђенерала и једног Фелд-маршала; пошто су његовп синови учествовали са Колумбом у проналаску Америке, са Лутером у великој црквеној реФормацији, и били умијешани у сваком научном и социјалном напретку човечанства ; Дубровник, као слободна државица, збрпсана је од незахвалне дипломације — ј е д н и м п отезом пера, али му слава остаје вјечита у свијету; ту му нико не може одузети" . . . „Сад његови синови .... разилазе се већином на све стране. Има их свуда, и свуд се

одликују као вјешти морнари, окретни трговци, даровити писци и у опште поштени људи." „Од старог Дубровника остају још околни градови и чврсте зидиие, којима је сав опасан, п које су пркосиле страшном земљотресу, од кога је 1607. ова варош била пала. Остајс још кнежев двор, ковница новаца, и неколико лијеппх дворова и цркава; све је друго поменутим земл-.отрезом упропашћено, те је варошко становништво од 40 хиљада спало на 8 хиљада. Дубровник је за тим обновљен, али не онако сјајно, како је прије био. Па и у садашњем стању, најлеша је варош у приморју. Куће су му све од тесаног камена, тако и калдрма; има нових лијепих цркава, међу којима и једна православна, веома угледна, улице су правилне и добро освијетљене, а предграђе његово са бијелим кућама, које тону у зеленилу прави су ђилистани. И сад је становннштво дубровачко на гласу због своје углађености ; и сад још има тамо красних господских градина н лијепих шеталишта, и старинских установа човјкољубљем заснованих. 0 њега се сада отимљу и Срби Хрвати, алп и старијп дубровачки писци и садашња дубровачка омладина, одбијају сваком приликом од себе и своје домовине све, што год није чисто Српско:" Оволико и овако речено о Дубровнику и ја мнслим да је доста речено на овоме мјесту, зато ћемо с Божиом помоћу напријед, па што јаки Бог да и досуди. Лијепо се је но пљаци дубровачкој шетати, као и по уским сокачићима његовим, који се на све стране од пјаце гранају, па још изић у предграђа : Плоће или Пиле, или се упутит од Пила између дивних дворова и и башта у Груж, ђе лађе за Дубровник пристају, све је то велим лијепо, али како ћеш се усудит навести се на леђа оне непрегледне житке пучине. Бог и душа није баш лахко, особито ономс, који први пут гледа како таласи миле ка лађи, да се са њом мало поиграју, а нарочито кад је ружно вријеме, као што га ево ми данас имамо, при кретању из днвнога Дубровника. Поранисмо мало раније, не толико да не задоцнимо на „вапор", но да разгледамо Дубровник и околину, ђе су се рађали дични учењаци и јунаци и да на лађи дочекамо омиљеног старину епископа Боко-которског г. Петрановнћа, који путује ради рукоположења г. Перовића у Мостар. Диван старац, разговоран, благ и весео