Дабро-босански Источник

Бр. 10

Д .-Б- ИСТОЧНИК

Стр. 153

СераФиму Перовићу Митрополиту Херцеговачко-захумском

Србшт СИ цнјо душом II тје .10М, е то си до сад показ'о дјелом радећи вазда иа корист браћи, а сада иаиријед, сада си јачи! фезанс' обши'о рад ]>ода свога, и тамо с' за иас молијо Бога, милостив Вого — сад нам те даде, утјбши с' роде, ево тинаде! Мостар, иа Васкрсеније 1889.

По инјест каже истииу свима, е то је тако у вјековима: род ко сиој л.убн, онога слави опом иут славе отвара ирави! вишњи ти старино помога' Бога, и мети славља достигло млога, ћерај иам таму са светог храма у иомоћ зови светога Сава! ! Лука Г. Бјелокосић

Бесједа иа даи св. Тшрнла и Методија.

Благлчестива браћо ! Вило је негда вријеме кад наши стари не знадоше за иравога небеснога Бога, кад у мјесго овога обожавагае рукотворене кипове и њима се кно мртвпм, боздушннм и немоћнии молигае. Иријс 1800 г. почсла су славенска племена вјеру Хригаћанску приматн, те гомилама ирелазише у њу, као што смо и ми Срби православну нашу вјеру од Грка примили и покрштени били. Свака славенска грана на посе имађаше својих ревносни проиовједника и вјерски учитеља, који народ учише св. писму, водећи га правом богопоштовању; али између тијех спјача и просветптел>а, међу свима славенима позната су и блистпју се два чувена имена — : два брата солунца св. Ћирил и Методије, који се справом називају апостолп и учитељи славенски и православл.а, који сав свој труд зкртвоваше на то, да вјером и науком просвјете племена славенска. Данас браћо навршује се равна 1000 годпна, од како је стари брат Методпје евоју св. дугау Богу предао, те је и нагаа света дужност, да прославимо успомену њихову, што не чинимо ми сами него ли близу 100 мнлиуна славена овај дан данас слави и вслича, особито пак моћнп руски народ у својој престолнпци Петрограду и по другим мјестнма. Вама ће брало нознато бити, да без вјере ни један народ сретан че може бити. Вјера људе просвјећује, чинн их побожним, нал.аним, незлобивим, добротворним, а на против и све бнједе н невоље овога свијета вјера услађава са

обсћањем онога вјечнога живота на небу. Славенству је сам Бог помогао, да старо идолопоклонство са евјетлошћу православија замијени, и као оруђе, изабрао је св. л,уде Ћирнла и Методија, који с благословом п допуштељем цариградског Патријарха полазе и св. науку проповпједају по Бугарској, Панонији, Далмацнји, Иешкој, Моравској и но другим крајевима, подижући у ието доба н св. храмове, у којима ће се ново Хригаћанство Богу у духу и истини, молити. У колико је за нас знатно и важно, гато нас ова св. н вриједна браћо вјером препородигае у толико и зато, што онн сг грчког на славенскн језик преведоше св. писмо и друге црквено књиге. Ово су св. просвјетптсл.и учинили зато, гато ма да су многе хил.аде хиљада приводили у Хришћанство, али ово пе појпмајући ништа од нове вјере, не разумјевајућп језика нн св. службе црквене, многн су се и опет повраћали у идолопоклонство. — Али кад народ поче слугаати службу на своме језику, кад је могао разумјети шта, и о чему се моли, онда је посгао у вјери сталан и тврд тако, да је уз пркос противника хригаћанства правоелавна вјера ојачала тако, да хрпшћанство данас на цијелом шару земном надмаша број 280 милиуна. Св. просвјетнте.Бима морамо захвални бити још н зато, гато нам они измислише н саставигае словснску азбуку, којом су н писали црквене књиге. До Тога доба тешко је бнло са прастарнм знаковима означити сваку рнјеч, што јс да богме