Дабро-босански Источник

Бр. 15

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 243

свој живот без икаква доброчинства и закопалп ј су у земљу подаренн им од Бога талант, те на тај начин прате њихову овдје на земљи успомену 1'орки укори потомства, а на небу чека их оштра казан „е крпвшаго т а л а н т" : тврдице су били у животу, тврд ће и Бог њима битп на небу: „гкли Ск8достЈК>, Ск8достЈК» И ПОЖН(Т г к" (П. Корпнћ. 9, 6.) Напротив пак бива са родол.убивим и човјекол.убним оним мужевима, којих племенита срца пламте пламеном доброчинства, и којих сва брпга на овом свијету састоји со у том : како би т. ј. моглп што више добра народу свом, па гЈко могу и цпјелом човјечанству учинпти. Такови луди и да нису заузимали каква висока одличија и звања, и ако су они прости л.удп без икакве титуле и само свој занат илн^. друго које занимање, па било то у неком нечувеном крају обављали, ниак су они и у жнвоту опште штовани били а и по смртп оста им име уппсано у листовима бесмртне повјеснице и у насл.едству родова живи во вијеки у слави н у части код свакога : „Готк 1ЦПЦ1ДК1 II Л1ИЛ0СТИ шкрАфггк ЖИК0Т'К и слак$" (Прич. Солом. 21, 21.) Међу ове посл.едне — л.убезни моји спадају и наши преславни и велики славл.еници косовеки јунаци. о којима особито данас свако српско срце осјећа наЈвећу н најсветију признателност и захвалност. Ти великодушнп мужевп, презревшп сву прпвремену свјетску сјајност и добробит, којих у магновењу ностаје, иотражили су истиниту н трајну славу показавши се великим добротворима човјечанетва н то тиме : што су се драгово.Бно одважилн и пролили своју крв до последње капи, да би од зла очувалп не само свој народ, своју браћу, него н други један велики део човјечанства. Ганути се заиста дубоко у срцу мора свак, к>јн прочнта у повјесници њихове добре подвиге на Косову иољу ! И међу сампјех светих четирдесет мученпка, видиш једнога бар да бјежи у топло купалнште од мрзлог језера, у ком их је мучитељ осудио био на смрт за вјеру Хрпстову. Али на Косову нећеш наћи ни видити ниједнога нашег јунака ни поглед евој назад да баца. Сви скупа напред корачају храбро и одважно, евп се држе сложно, свп се боре очајнички протшз непријатеља; свн за сваког појединог, п сваки поједннп за сву своју браћу, вјеру, дрмовину и слободу ! Истина да су нам народне пјесмс донијеле и неко издајство

Бранковићево; алн се је у потоње вријеме историчкн доказало: да је то кчшњс снјевала патријотска часто .1 .убивоет, која у својој поноситости обично неможе да трпн ни најмање понижење свсга свог народа, те зато воли бацити и коју љагицу издајства на неке макар своје, ма они прави здрави били, него лн признати: да је могао друкчије непријател, доскочити. Тога је било код сваког народа од постања свијета, па бива и дан данн, Догоднлн се на пример каква несрећа у ком народу или друштву ? одмах ћете многе чути да се л.уте н правдајућн се дч внчу: брате, нздајице су то урадиле, а нисмо мн криви Таки су били — л,убезна моја у Господу чада — вјечите успомене косовекн наши јунаци и толика је велика њихова жртва. Доброчинство према себи подобнима будући највећа друштвена дужност, уједно је и најузвишенија хришћанска жртва, којом се Бог највише задовољава, него ли нкаквом другом добродјетелш; „А добро чипити и давати милоетињу незаборављајте; јер се таковијем жртвама угађа Богу" говори св. Апостол Павле (Јевр. 13. 16.) Па кад је тако и толико прнјатно Богу просто доброчинство, које се у главноме састоји: у дијелењу новаца оскудној браћп, потпомагању такођер новцима просвјетннх н других човјекољубивих завода н тим подобна, ја колнко је узвпшеније и богопријатннје оно највеће на свнјету доброчинство наших неумрлнх отаца косовских јунака, којн су без и најмањег затезања срцем п душом пролили до капи своју драгоцјену крв за своју браћу и за друге толнке још народе ? „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положн за иријател>е своје" рече сам Спасптељ (Еванђ. по Јовану 25, 13.) Дакле, ако си, човјече, рад: да угодиш Богу или људима, будп добродјетељан према ближњима својима, чннп добра колпко можеш човјечанству ; ово тп је поприште праве части и славе. Узалуд би потраживао своју част и похвалу у другнм беспосленим стварима; одање чаети и признателности је чист и искрен данак срца, ког човјек чува у себи само за своје добродјетсл.и. Сав свијет може човјек да завојишти и да нокорп оружјем и силом, али никад лудска срца. Човјечије срце незадобнва се силом, већ „милом" т. ј. добријем дјелима. Паштпмо се дакле свак по могућности бити добродјетелнима