Дабро-босански Источник

Стр. 250

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 15

поче придолазити гомнлама у варош, одјевен у стајаће одијело. 0 вечерњи зазвоншпе звона и народ се слеже у стару капелу, гдје се одслужи вечерња са денијама. Сјутри дан, на сами Видов-дан блисташе се варош у дотле невиђену украсу, а улицама врвЛзаше свијет у нашем лијепом народном одијелу; мушко и женско, велико и мало, све то бпјаше поврвило, да учествује и увелича обје славе овога дпева. Приличан је број народа дошао и из осталих црквених општина а особито од височке п возућке општине, на чему им од наше стране братска хвала, а Бог нека им накнади трудс и трошкове. У 8 г / 2 сати изјутра огласи звоно и пуцњава прангија почетак свечаности, а у 9 сати поче божествена литурђија, коју ]е свршио пречасни протојереј госп. Петровић уз припомоћ нашег г. свештеника. По свршетку службе започе опијело косовским борцима, на којем је миртополитски замјеник држао говор, нагласпвшп п опоменувши народ на вјерност, оданост и поелушност према узвишеном Владару и Хабсбуршком дому, впсокој земаљској влади и њезиним органима. Посдије тога претиао је у говору и задржао се на тужноднчној косовопољској успомени, пстичући вјерност п храброст Милоша у опрјецн с невјерством и кукавношћу издајника Вука. Говор је толико дјејствовао на народ, да се у свачијем оку виђела суза гдје се блпста. Послије свршене косовске свечаности у цркви, кренуо се народ с литијом уз звонење звона и пуцњаву прангија на мјесто, гдје је положен темељ новој цркви. Чим се дошло на мјесто, одмах је отпочело освештање темеља и положена споменица. При том чину изговорио је госп. прото Петровић тако дивну бесједу,

да јој се дивио не само сав српски народ, већ и мухамедовци и католици, од којих су најугледнији људи дошли и увеличали свечаност. Говор је завршен покликом у здравље, срећан и дуг живот Нзеговог Величанства цара и Краља Фрање ЈосиФа I. и свега царског дома, нашто се народ одазвао с громким трипуташњим живио! а школ ска младеж запјева царевку. Затим је говорио испоставни управитељ г. Фриш, давши између осталога увјерење. да ће висока земаљска влада сваком приликом нотпомагати оно, што је народу најсветије, и да ће у свему и у будуће бити у помоћи овом вијерном народу. За оба ова говора свака је важнија ријеч пропраћена пуцњавом прангија и усклицима народа. Освећење је обављено у најљепшем реду, а по свршетку у 1 сат послије подне био је свечан ручак, којем су уз засгупника високопреосвештенског Госп. Мнтрополита присуствовали : управитељ ове испоставе г. Теодор Фриш са својом супрргом и свастиком, г, градоначелник Мијо Дрвенковић, пречасни Фра. Фрањо Франковић овомјесни римокатолички парох. М. Павелић овомјесни учител,, гђца М. Дитнегср са својим оцем, Мујага Салетовић овдашњи најугледнији трговац, г. Д. Блажић надшумар, и оетали, у свему 24 особе. Прву здравицу наздравио је пречаснн г. прото Петар Петровић Бзсговом Велнчанству Цару и Краљу Фрањи ЈосиФу I., која би пропраћена усклицима Живио ! и пуцњавом прангија. Другу је наздравио г. управитељ Нзеговом Високопреосвештенству Г. Митрополиту, а часни парох Франковић пречасној конзпсторији, и т. д. При ручку, а особито послије ручка, народ се до мрклога мрака веселио пјеснама и народним играма, послије чега. се разишао зздовољан. Митар Ристић.

С т а р и н е. Љетопис православне цркве мостарске 1856. године.

Овај чданчић био је састав.вен од покојнога Прокопија Чокорила, бившег пароха у Мостару, и послан у Дубровнпк, да се штампа у магазину далматинском, но некако буде забачен, и тек сад

међу другим листинама пронафен; па да би се дознало, колико је онда православних душа живило у Мостару, и од кчквих је села она парохија била склопл.епа, износимо га сад на впдик, нека читаоци