Дабро-босански Источник

Стр. 236

Д.-Б ИСТОЧНИК

Бр. 15

од људи позвана, да своме новорођенчету пружи помоћ; да га прнчува, те да га и Бог причува : зато њој, пошље Бога, имамо највпше захвалити што јесмо, на овом свијету. Колико добра мајка за дијете чпни можемо се увјерити и из тога, што и најстарији човјек, п ако нејма мајке, у неволлг впче: „јао ! моја Мајко ! !" Погледајмо мајку крај бешике свога злата, како му пјевуцка : „буји, паји ! невпнашце мало — погледајмо мајку како бдпје над болесничком постељом свога злата и говори топлу молитву милом Богу: „А Богу се ражалило, даде санку лахко крпло; санакслети болном чеду, а чедо је оздравило". Помислимо оваке мајке, којнма је веднка хвала, али помислимо да их има и таких, које су доста душица прије времена к небу опремиле са својнм незнањем и са својом немарношћу. ■— Честе болести наше дјечнце, томе су јасан доказ. Не мисли, поштованп чнтаоче, да све мајке заслужују онај мили назив: „мајке". Јок! — Данас их има које запостављају своју ђену другим мало важним па и по свој живот штетиим створнма, на срамоту овог просвећеног впјека. Оваке, управо рећи немајке, одмах захтјевају од свог мужића слуге и слушкиње, које замјењују код дјетета. Оваке мајке не заслужују ни од своје ђеце да ју мајком зовну, а камоли од рода људског, кога даривају: кржљавцима, мазама, блесанима. самоволлшцима н поквареним људима. Оваке мајке упропасте најл.епши дар Божнји, забаце најл,епши накит свој, те покажу да га баш заслужиле нијесу. Оваке мајке, проводећи живот у теревенкама и „секањима" забораве и Бога и његову заповјест, који вели: „Који једног од овнх мојих малих упропасти, боље му је свезат млински камен о врат и потонут у дно морско." За оваке мајке приправио је Бог мјесто, у које ће их оправити са рпјечима : „Неваљали слуго и лењпви" ! — „И неваљалог слугу бацише у таму најврајњу." — Оваке немајке далеко су од Ане чеда наше Босне — миле мајке светитеља Саве, којој као краљнци српској, није тешко било у колијевци своме мјезимчету пјевати: „Расти ми Растко до греде, твоје ми очи више но царевина врједе". — Ове немајке далеко су од св. Јелене, која је са преслицом у руци љул.ала своје „драго

и мило". —■ Ове немајке далеко су од Јевросиме мајке, која је свога Марка свјетовала : „боље ти је изгубити главу, него своју огрјешити душу." — Оваке немајке испале су испод пречистог покрова Богоматере, која је преблагоме Христу горњу хаљину сама све на .једну иглу оплела. А оваке немајке треба да и ми жигошемо као неваљале слуге Бога и народа. Оваке су немајке губа зато их у нашој торнни нетребамо; зато би требало чуват да наше Српкиње и У будуће остану мајке, као што су биле, те да се не поводе по „моди" и „господству". Црква и гакола, свештенство и учптељство највише су позвани да чувају наше Српкиње и да их опомињу на дом свој, те да оправдају свој свети поз.ив — п о з и в м а ј к е С р п к и н> е. Пе заборавимо, да оне могу створити највеће умове, ко и највеће зликовце и неваљалце. Зато немојмо само говорити, да нестане, да не буде тих рана на тјелу народа, но и чврсто порадимо на томе да нх не буде. Рецимо нашим Српкињама, нек не иду за новотаријама и свакојаким друштвима, но нек, уз колијевку свога Српчета, и од сад пјевуцкају : „Буји, паји, мој соколе лијепп ; нека ти се мишица окријепи." Рецимо им, да ће само тако бити чланови за нас, најкористнијег друштва -— С р п с к и х м а ј а к а. Ово друштво нама Србима, највише треба јер оно сије у груди мале Србадије: „свети дар — српски језик н олтар." А зар права матн у овоме раду има кад бесплочпт ? ! Захтјевамо од ње, као од првог пнсара по таблици душе свога ђетета, да по њој пише Србину светпње, нека оетану кроз цео жпвот ђетета као црвена жнца кроз ткање док од њега траје крпа. Но поучпмо је да то писање испадне на добро, јер у противном случају: „Неваљала дјеца" срамота су свију нас. Постарајмо се, дакле, да наше Српкиње буду праве мајке а не водпмо их свакн час по каФанама и баловима, јер то значн сами себи атентат прнуготовљавати. Научимо их, да је њихова несрећа, ако се одмакну од колијевке, јер у том случају пород ће њихова срца или не сазрет или ако сазре бити чемер горак и прегорак за своје родитеље, па п за цио дом. •— Јеет, драге мајке, од вас се много тражи; али све се може учинити, ако се има љубави према своме чеду. Права мати, обузета чистом л.убавл.у не осјећа терет у раду око свога чеда.