Дабро-босански Источник

Бр. 16

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 265

у Босни још таквих свештеника, који нијесу добро вјешти писању, па до краја и не разумију све, што им се пише. Други су опет немарни, те прочитав. забаце га ђе елучајно, и тако многи се често и не сјећају да им је о том и о том што писано. Осим свега тога, новост неку у нашему народу завести, то иде врло тешко, јср он обично тежи зо онијем како је те досад било и ишло; е, али кад данас и измјене треба, мора се нешто ново уводити према данашњим околностима, као што се и старо у доста прилика промијени. Разноликост такође не годи добро никоме и ни у ком скоро послу, па свему томе, да би у неколико наши свештиници љепши правац дали. да би и себи тешкн посао олакшали и већу корист својој пастви допринијели, треба сви протопрезвитери односно надзиратељи да оснују у својим мјестима тако зване: „Свештеничке сједнице", у којима ће се сви заједно савјетовати: 1. За своје послове одноча на дркву, школу и народ, а 2. и за остало све, што им као пастирима у дјелокруг спададо буде. Нашему неуком свештенству, такве су сједнице читава школа. Ту сваки поједини види и чује све, што се ту ради и говори; сваки буде тачно обавијештен о овоме п ономе, сваки има права говорити, стављено питање решетати и свој суд и мишљење о њему изрећи; сваки се ту пита. сваки одговара, свакн гледа н пази, па се најпослнје о једном предмету докона, и, оно, о чему се већином гласова ријеши, није ничијом самовољом одређено и нема се узрока нп на кога зато викати. Је ли когод за што пред такву сједницу позван на одговорност, разумије се, да ће тај скуп свештеничкн внше на њега утицати, него ли кад га један само свештеник зове преда се, па макар да је тај и најстрожији. Забрањује ли се илн доказује ли се коме шта, па и за то је више угледа, кад се коме шта изрече у томе друштву, кога он и нехотице мора поштовати. У сједницама дакле свештенпчким мјесто је да се за све наше црквене ствари, своје дужности, народне мане и т. д. бистри; а сједнице те јесу и као мали духовни судови, који по закону и праву ни појединим свештеницима не праштају, кад који у чему застрани. Има некијех, који су врло упорни, па просто не ће

да врше задатке и онако, како могу и знају 5 али кад њему у сједници прото, или други сгарији свештеник очпта његово, па кад му предочи посљедице, којс га ради немара постићи могу, он тада и сам увнђа да није добро тако радити, стиди се остале ^раће, увиђа, сам да је изостао, није рад да буде стражњи; и тако послије лаћа се послЗ. Онако, поручуј ти њему кући шта оћеш, кад он не види шта се ради ни како се његова браћа утркују за послом, он толико не осјећа, јер га нема шта да подстрекне на рад. У овом протопрезвитерату, било их је и таквијех, који су прије неколике године правплп здоговоре, па да се сложно одапру и да не раде све, што им се од стране протопрезвитер. урсда доставља, па данас више тога нема, јер је сваки и без казни дошао до убјеђења, да ваља радити. За три године и више од како постоје овдје свештеничке сједнице, и ако није етупило ево у жннот, што сс продлагало, свештенство је овдашње коракнуло напријед, и ја се похвалпти могу, да еу ми данас у протопрезвитерату сви (осим двоице) марљиви и добри, да им се мало што приговорити може. Сви раде, а што не знају то питају; сви су чисто и пристојно одјевени, сви у друштву вессли и расположени ; проту воле, а и он с њпма радо се дружи, и сви заједно устајемо на оно, што свијет наш таманп и учимо га, да се кане свега, што му несрећи и пропасти служи. ■— Нашнм састанцима доприноси и то доста лакоће, што су свн свештеници у котару најдаље четири сата од вароши далеко, па се шта впше пред свачију кућу у колима може доћи; али кад се то заведе и онамо, ђе је протопрезвитерски уред даље, н тамо ће свештеници долазити, јер ће их лична побуда и корпст у тако красно друштво водити. Код нас овамо сједнице редовне држе се: мјесеца јануара, априла, јулија п октобра, а ванредне, кад пм се потреба укаже. Прото је предсједник, а међу свештеницима најстарији подпредсједник, а који је перу вјешт, тај буде гласањем за перовођу сједничког изабран, и свију пх Високопречасна Конзисторија потврди. Предмете за рјешевање, обиљежи сам прото већ у колико тачака нађе за сходно, па кад сједница свој рад са молитвом отпочне онда и други свештеници имаду права нешто предложити, које се такође гласањем усваја или одбија.