Дабро-босански Источник

Стр. 286

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 II 18

да се и тамо носе црквсни тасови, те да се од добивеног новца послпје нешто набави ради богослужења; 6. На предлог предсједника. да и ирости Христпјанин у случају нужде може крстити; свегатеници су са већпном гласова одредили, да се о томе засад не казује иростом народу а ђе је веле, народ ноштен и побожан, а свештеник вриједан, да ту дјеца не ће ни умирати некрштена; 7. Да сваки свештеник препоручује народу да ограђују и чисто држе гробља своја; 8. Оне христијане, који грешно псују, да свештеник укори у кући, у црквп, и тако. да га сваком даном приликом одвраћа од тога ђаволског посла; 9. Да свештеници посавјетују парохијапе, да се впше сије лан и кононља, а не да готово узимајући, по дућанима задужују сс ; 10. Да се женскиње пз села не пушта, да само иде и тумара по механама и којекаквим закутцима, ђе се догађа разни безобразлук и блудочинства; 11. Који свештеници ннјесу моглп одговорити писмено на питања АЕМ. Окружнице од 11. Новем. о. г, број 1451., то су тај посао за њпх узели они, који су ппсању вјешти. 12. Укида се обичај купл.ења ракије, плећа п погача о крсним именима, него мјесто тога да сваки парохијанпн од куће плати за освећено кољиво 40 новч.; 13. Да се на идућу сједницу позову сви познати псовачи из свију парохија и да се јавно укоре; и 14. Брачне парнице. VI. На ванредној свешт. сједници држаној 15. Јуна 1887. претресано је: 1. Дошао је приличан број позваних псовача, те су говорпма тројице свсштеника изоблпчеии, а особито неки прпсгар човјек Лазо Шокчевнћ из Д. Кијеваца, који је послије по чаршији казивао, да то не би кабулио за све његово имање. Поука ова п прнмјср имао је уплива на многс, којп су само чули зашто су позвани ; 2. Одређено је 9. свсштеника, који имаду оевећењу овдашње нове српске школе прн богослужењу парадирати (7. Јула.) 3. На питањс Впсокопреч. Конзисторијс од 30/4 т. г. број 593. шта би се имало чинити

са свештеником Чавпћем (сад већ покојним)?, и ко би од оближнпх свештеника могао њсгову парохнју послужити — узсло се у претрес, те је остављено, да духовна власт с њим расположн. Сједница ова, као што је одређено било, имала ее држати код ламиначке цркве, но иошто је свештеннк М. Кнсжевић немирног духа а и опија се, то ради тога одредило се поново, да се нста у Градишкој држи, што је и бнло; 4. Изостали свештеници доставл.енп су Конзисторији, и некијех н зле навике изнешене су ; 5. Брачне парнице. VII. На сједници 16. Јула. 1887. рађено је: 1. Прегле^анн су протоколи и домовници свију парохија као и циркуларно књижице. Онима, који нису вични раду, дато је упутетво, како се има шта заводитп, а. особито домовна књнга; 2. Напоменуто је, да свакп свештеник попише по 2 илп 3 проете тежачке молитве но овоме позиву одазвао се је само парох Којић. 3. Дато је на зпање. да се народ поучава, да не ради празничним и недјел.ним данима, а и прочитана је Окружнпца од 25/6 т. г. бр. 900. односсћа се на то ; 4. Одређено је, да своштеници држе лпстовс: „Источнпк" „Иетпну" и још који корпстан лнст; 5. Брачне парнице. VIII. На сједници 15. Октомбра. 1887. рјешаваноје: 1. Позвани су били из котара сви, за које се зна, да слабо св. исновједп и прпчешћу приступају. Дошавшпм дата је лијепа поука и препоручено пм; да ее поправе у свом владању, те и кнезовима наложено, да и самп посавјетују такве л>удс, да се прену из свог мртвила и врше заповиједи своје св. цркве; 2. Кнезовпма је речсно, да сваки у свом селу објави да се нико не усуди довести дјевојку, или удовицу, са којом је у каквом бпло блиском сродству живио ; и, заиста, од тога доба таквијех случајева овамо је много мање, и управ нема их, јер сваки прсдходно пита свештеника, па макар био и у далеком сродству са жснском; 3. За женидбе да нпједан свештеннк не вјенча момка испод 18. годпна, а дјевојку, којој иема бар 16. Зато да се сваки управља по домовнику и да се сгрого придржава каноничног права;