Дабро-босански Источник

Бр. 17 и 18

Д.-Б ИСТОЧМИК

Стр. 289

реду иђаху многа школска и остала дјеца. За дјецом ншао је учитед, и свештеннцн, а међу њима ЈГитрополит са својим тајником и с престојником. Најпошље ишао је остали народ. У таквом реду допраћен )е кроз читаву варош наш Архијереј до школске зграде, гдје му се и стан налазио. У~вече у 3 сата служили су вечерњу више свештеника са митрополитовим ђаконом, а сам Високопреосвештени стајао је у свом столу. На дан св. аи. Петра и Павла служио је Архијерсј са више свештеника, анајутрењи стајао је у свом владичанском столу. Дивота је погледати украшена и свештенољеина мужа како у обичном тако и у службсном архијерејском одијелу. Брада му бијела густа, дуга и лијепа, очи јуначке и веселе, лнце му благо и мпрољубиво, из њега читаш : тишину н храброст, радост и весел,е. УЕсрашен дивотним спољашњим особинама узноси се и узднже душевним, које су врло ријетке; па још кад обуче сјајно архијерејско однјело, би рекао : „Ено другог св. Саве, ено другог покровитеља Српског!" У цркви за вријеме бож. литургијс говорио је Мптрополит дивну бегједу у којој је поучио народ: шта треба да ради, и како да ради, чнм ће сложан рад уродити, а чим несложан. Пошто се свршила служба посјетно је Високопреосвештеног котарски предсгојник са још неким чиновннцима, а и остали грађани без разлике сваког сталежа долазили су му, Сутра дан посјетио је наш старац многе грађане како богате тако и сиромашне како отмјенијег тако и нижег реда ; благословио је дом и осветио воду свакоме кога је позвао. Истога дана то јест у петак 30. јуна као п на дан св. ап. Петра н ТГавла био се скупио састанак (теФерич) на новој Чодарској равнн; свијета је било доста а највпше момака п дјевојака — све сам Срб и Српкињч! Ту су игралп н веселили се па и Митрополит пролазећи туда наишао је на тај састанак који му је био повол>ан и тујесам сјео и неколико минута иосматрао ту веселу Србаднју, шта више нохвалпо нас је зато казавшп нам све добре сгране таквих састанака и опоменувши нас, да се и у будуће тако састајемо и заједнички веселимо. У неђељу по други пут служио је Архијереј божанствену литургију са впше свештеника. Његов ђакон и тајник Патрикије Поиовић говорио је тога дана дивну бесједу о слози и зависти. Хвала му п поживио га Бог.

Истога дана по наредби Митрополитовој и жељи народној имала се држати народна скупштина ; скупштина је сабрана по свршетку службе, а имала је цијељ да изберс нову српсЕсоправ. црквено школску општину. Прије тога било је несугласица у народу па и неслоге, као што је то нешто обично на многим мјестнма у Срба ! На екупштинн осим народних представника п Мптрополита присуствовао је и котаррки пзаЈланик, који је имао дужност да одржи мир у скупштини. Скупштину је отворио својим говором пресједник скупштине Високопреосвештени Госп. СераФим, пошље овога теклп су разнн говори, а најпошље задовољио је наш Архпиастпр цијелу скупштину са неколико језгровитих ријечн п нарсдно је да се у понедел,ак по подне опет скупштпна састане. То је извршено и изабран је одбор, кога је Митрополит у присусву котарског изасланика својнм декретом потврдио. У сриједу врло рано отиутовао је Внсокопреосвештсни у Горажде испраћен од свештенства и неких грађана. Први долазак Митрополита СераФима остаће жива успомена у души Фочанских Срба, јер им такав дан одавно но освану, такво се вссел.е одавна не појави ! Наш премилостиви Архипастир задовољио је свакога; свак је видио у њему правога оца; видио је истинитог пастира, који ће знатп п хтјети очувати свети српски аменет од старпна крвљу обливен — в ј°РУ 11 лијспу народност српску ; најпошље видио је таквог учитеља који ће га поучити да богоугодно поживи овдје и да се удостоји блаженог имена „Праведннк" а н да одговори својој цијељи. Лако је и замислити велику радост, коју омо овдашњи Срби имали приликом доласка његовог Високопреосвсштенства, јср се такав владика још не појавп у овпм крајевима; први је од Срба који као Митрополпт ових крајева посјети нашу варош! Наш народ старао се да боље дочека свог Архипастира, и да му што већу почаст укаже, и све што је учипио, учннпо му је са „свега срда", за то одушевл,ен за својим Архипастпром п сада узвикује : „Није нам нпкад дошао такав Митрополит, а нс ће нам нп доћп!" И ја му са своје стране кличем: Живио наш иремплостиви Архпјерсј, много годнна нам долазио и срећан бпо! У Фочи 1. августа 1889. Ј. фочак.