Дабро-босански Источник

Стр. 290

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

Поштованп Госп. уредните и цијењени прнјатељу! Рад еам вам изложити писмсно, како ]е био дочек Његовог-ВисокопЈЈеосвештенства Госп. митрополита СераФима; да би га — ако вриједи, штампали у цјењеном листу : „Дабро Босан. Источнику". Глас, када сс рашчу, да ће походитн кршну Ерцеговину, днчна старина Високопрсоевештени Серафим Перовић т. ј. да изврши први пут своју каноничну посјету; а и први пут да походи војводину светог Саве, обљубљени старина, дични православни Србин СераФпм; то радосно закуцаше срца, нспунише се жел.е, дође час, да виде свог владику Срб-Ерцеговца, вјерни синови српско - православне цркве у Ерцеговини. Кога си год Србина впдио, мбгао еи му на први поглед са лнца читати веселост и жељу, коју од давна чека. Па тако псто и ми Србн преко границе зарадовасмо се; јер смо једва очекпвалп онп дан, они сахат н они час кад ћемо угледати п виђети пред нама Србвладику СераФима, који је пошао, да прође своју богохраниму епархију, да је разгледа, да види стање цркава и школа, да стане на пут неслозп (ох неслого, да те Бог убије!), да прочистп коров, па да ничу нове клице, пупољци н гроздовн, у његову винограду. — Већ дође 10. јултт. дође глас, да ће сјутра дан т. ј. 11. Јула по с. к. доћи Високопреосвештени Серафим и у нашу варош, — наш мили завичај Пљевље. Сваки овдашњи грађанин радо очекиваше мплога госта, и већ ђе си год могао угледати неколицину у скупу, ту се говорило, како ће што бољи дочек бити. Сваки га је грађанпн очекивао: „ка' озеб'о сунца". Освану 11. јули, и већ многи се спремио, да пође на сусрет своме владици. У сусрет бијаше изишло: овдашње свештенство, члановп општине, неки грађанп, црквено-пјевачко друштво и наставницп са малпм српчићима —- крилпма родитељским. А то јс било овако: Свештенство н чланови општине и грађани, изашли су на сахат даљине на коњнма, а више њих ијсше преда њ. Ту су неколпко почекалн, — кад се иза брда помолп — као зора Даница, дични старина СераФИм, са својим вриједним ђаконом Патрпкијем По-

повпћем и пречаснпм Госп. чајничким протом Прпсутни се уредише. Владика, пошто изађе из Фијакера, поздрави се и пољуби прво, са: Високо-пречас. госп. архимандритом н пречасним госп. протом и даље са осталим. Ту мало посједају, разговоре се и пошто попију по кафу, устану да полазе. Митрополит сједе у каруцу, а свештеници и грађани посједају на коње; уредс се једни пред митрополпта, а други острага. На половину сахата прнјс Пљевља, дочека митрополита, цркв.-пјевач. друштво, наставници са ђацима и неколицпна грађана. Чим се помоли, друштво запоји: „Царју небесни", а ђаци стадоше по путу бацати цвпјеће и пошто испјевају ; један ђак из IV. раз. изађе и са врло лијепим говором поздрави мптрополита, те пошто изговори, тада ступи часни господин поп Димитрије Шиљак парох бобовски и поздрави митрополита са врло дивним говором. Митрополпт тронут тим говором, веома се лијепо захвали и зажсли нам добра здравља. и среће давши нам благослов, на што ми запојимо „тон деспотин". Тада изађе један грађанин, изговори говор — ваљда и он изпред грађанства. Тада пођу сви заједно манастиру Светој Тројици. Кад су сс примакли, зазвони црквсњак звоном, које даде глас, да се митрополит приблнжује задужбнни светих Неманића. Уљегао је у цркву и све тпто је потребно извршио. Тада је отишао у општинску собу, опрости се и опет се пољуби са прнсутним и захвали им се, који нису труда пожалили, те преда њ изишли и сјајно га дочекали. У ндућу на рсду неђељу служио јс митрополит са својим ђеконом п овдашњим свсштенством и на служби изговорио је тако сладак говор, да му је сваки присутни што — но реку: „прогутао сваку ријеч." До неколико дана, дошао је и дан свечани св. Плија. Тада је митрополит био позват од вриједног и внђеног госп. Ристе Шиљка пароха на Илпно брдо, да служи, нашто је драговољно пристао и служпо. Пошље службе, митрополит је пред црквом светио водпцу, а по освећењу, пспење сс врпједни му ђакон Патрикије на камени ступац и изговорн врло ваљани говор о слози, споменувши: да смо са неслогом били изгубили све п свја па је рекао: „држнмо слогу, јер ту је наш опстанак, наша жеља". А ја кажем само слогом испуниће се књиге ста-