Дабро-босански Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 13

је најдрагоцјенији дар Творца, највеће за човјечанство благо, које се ни чим замјенути не да ! Релиђија је главни основ наравствености, н по томе је она од благотворнога утицаја како на благостаље појединца, која га храни у дугаи својој, тако и на опгате благрстање л.уди у свијема одногаајима живота. Без релиђије не може опстати држава, јер без ње попуштају све везе, које спајају човј ечанство. х ) Релиђија не само да чини човјека човјеком т. ј. суштаством наравственим, пружајући му побуду н силу, да може иостуиати, — противно водењу страсти, — по савјести, по дужности. него и саопштава свјетлост уму љегову, који без релиђије блуди у мраку неизвјесности, и спокојство срцу, које само у вјери у Богд промислитеља налази истинито своје успокојеље, утјеху у неерећама, наду у самој смрти. Да бн онај, који је рад да се с тако важним предметом бави, права успјеха у том постигао дужан је у својој души хранитн иекрену л,убав к истини и жел.у с познатом истином сагласити своје поведење. На то нас упућује Исус Христос кад говорн :Тко хоће, даиспуни вољу Божију, тај ће сазнати, да лије моја наука од Б о г а, илија сам од себе говорим. (Јоан. 7, 17. 2 ) У часовима разних недоумијења, које сусрета и сами добронамјерни мислител, на путу к истини и којих нам кадкада никаков земаљски учитељ нсцрпљиво разријешити не може, нужно је обраћати се к небесному учитељу и рећи му са псалмопјевцем: Отвори очи моје, и р а з ум јећу чудеса од закона твога! И то обраћање у толико је природно, у колико се ми природно обраћамо — ради јаснога разматрења предмета стварних к свијету стварному. Глава I. 0 релиђији природној (јестественој.) 0 релиђији налазимо, да је она свеопшта и уједно различита. Тако је још Цицерон *) Полутарх о важности релиђије у одношају према држави (против Кол. гл, 31.) всли, да прије град може опстати без темеља, него држава без релиђије, и да је релиђија савез и срједочје друштва, потпора и основ сваког законодавства. 2 ) Блажени Августин говори: „онај је у заблуди, који мније, да му је могуће спознат истину, кад живи нечастиво;" и још: „ Ништа толко не смета да се истина спозна, као живот, који је предан страстима." (Аи^ив! с1е уега КеН^опе с. 3.)

примјетио ? да нема ни једнога народа, који не би имао релиђије, и да сви и без науке имају неко урођено чувство Божанетва. 1 ) А то вели и А р и с т о т е л. Историја познатих народа то потврђује; а по познатима можемо с правом закључивати и о непознатима, тим впше, што се у природи човјечијој закл,учује не само способност но и побуда к релиђији. Атеизам (безбоштво), ако га само има, припада необичним појавима, којп свеопштности релиђије не опровргавају. Но познато је, да се релиђија у роду човјечијем јавља у разнпм облицима, и то у 1. у иогледу Божанства, налазимо једнобогатво, многобоштво и свебоштво; у II. што се тиче погатовања Божанства, то је и оно различно : спољагаље налазимо у разним жртвама и молитвама, унутрагање — у страху или надп, у хладном поематрању или пламенитом чувству. Важност овога појава, који се тиче свега рода човјечијег, заслужује, да се испита почетак релиђије. 0 постању или почетку релиђије постоји више мишљења. 1. Бпло је људи, који су изводили почетак редиђије из наука политичара и жречева (свештеника), мислећи, да су они изумјели релиђију за своју корист. а) Не може се порећи, да су политичари и жреци, тако као и филозофи и пјесници, немало допринијели тому, да се је релиђија јављалау разним видовима ; но неразумно изводе почетак релиђије из наука политичара и жречева 2 ) с тога, гато је релиђнја древнија од политике и жречества : Релиђија је служила за основ политици. Тако Херен у књизи о политици најстаријих народа говори : „Из историје политике јасно се види, да релиђија има голему важност у одногаају к политици, особито кад се обратимо к почетку њеном. Од куда су могли добити своје утврђење и силу закона у грубих народа, који нису имали појма о неопходности њихових испуњавања, него од релиђије, јер су они под утицајем њеним уважавани били као наредбе богова?!" У времена патријархална није било жречева, а жртве су се прина') 1п отшит атппз (Јеогит паНопет 1гпргс8(Н 1р8а пагига. аае ев1 ешт ј*еп8, аи1 ([ИО'1 ^епиа ћитапат, дио(1 иоп ћаћеа! 81пе (Јосћапа ап41С1раиопет (|иакг1ат Леогит ? С1е. Зе паШга Деог. I 1. с. 16. а ) 11аутес тсгр: беи>7 еуоаои V ОтоЈХгјфг/. А г 181. Ле с.ое1о. 1и. 2.